Odjeci i reagovanja: Zašto je pismo Al Kaide iz 2002. postalo viralno na TikToku?

Prošle nedelje su američki mediji bili preplavljeni pričama o tome kako je Al Kaidino „Pismo američkom narodu“ iz 2002. navodno postalo viralno na TikToku i drugim društvenim mrežama. Prema ovim izveštajima, usred tekućeg sukoba između Izraela i Hamasa, video snimci korisnika TikTok-a koji čitaju delove manifesta terorističke grupe i karakterišu Osamu bin Ladena, koji se obično smatra autorom pisma, kao heroja koji se bori protiv zapadnog ugnjetavanja, našli su prijemčivu publiku među nekim pripadnicima generacije Z.

Prvi put objavljeno na internetu godinu dana nakon terorističkih napada 11. septembra 2001, pismo Al Kaide je oštro antisemitski intonirano pismo od skoro 4.000 reči koje je imalo za cilj da opravda napade 11. septembra kao deo pravednog svetog rata; pismo uključuje spisak primedbi upućenih Zapadu, od podrške Izraelu preko dozvoljavanja lihvarstva, droge i opšteg „nemorala“ do stvaranja AIDS-a. Video snimci koji su masovno deljeni na društvenim mrežama odnose se na mali fragment pisma u kojem grupa osuđuje SAD zbog podupiranja jevrejske države na palestinskim teritorijama, nazivajući to „jednim od najvećih zločina“. Iako je pismo dostupno na veb stranici Gardijana od novembra 2002, kao i u većini univerzitetskih biblioteka, 21 godinu kasnije, mlađi korisnici društvenih mreža su pismo tumačili kroz optiku čvrste podrške koju Bajdenova administracija pruža Izraelu u Gazi, što je nepopularna pozicija kod mnogih mladih glasača Demokratske stranke.

Bar je to tako izgledalo prema prvim medijskim izveštajima. U realnosti, iako je nekoliko stotina takvih TikTok videa postojalo, njihov domet i popularnost u ogromnom TikTok ekosistemu bili su prilično ograničeni. Postali su zaista viralni tek nakon što je istaknuti američki novinar sa velikim brojem pratilaca na X-u pisao o ovom trendu, što je izazvalo oštre reakcije i širu medijsku pokrivenost. Interesovanje je ponovo poraslo nakon što je Gardijan skinuo pismo sa svog sajta, izazivajući povike o vladinoj cenzuri i podgrevajući teorije zavere. Ono što je počelo kao minoran trend na društvenoj mreži koja samo u SAD-u ima 150 miliona aktivnih korisnika, pretvorilo se u opštu moralnu paniku, a čak je i Bela kuća izdala saoštenje kojim se osuđuje navodni trend. Iako je popularnost ovih video snimaka znatno prenaglašena, vredi istražiti zašto oni uopšte postoje. Za mnoge američke zumere, rođene sredinom ili krajem 1990-ih, bin Laden je maglovita figura iz prošlosti. Napadi Al Kaide potkraj 1990-ih u istočnoj Africi i Jemenu te operacije posle 11. septembra u Londonu i Madridu uglavnom su nepoznati ili zanemareni. Što se tiče samog 11. septembra, napadi su postali internet mim za neke mlade ljude koji su previše udaljeni od događaja da bi zaista razumeli implikacije tog sudbonosnog dana.

Takvo nerazumevanje Al Kaide i načina na koji su njihove akcije oblikovale globalne agende više od dve decenije nije ukorenjeno u afinitetu prema ciljevima terorista, već u odvojenosti od događaja koji su se odigrali pre nego što su mnogi zumeri uopšte rođeni. Vremenska distanca i manjak iskustva omogućili su da istorijski revizionizam dopre do nekih pripadnika generacije koja većinu svog vremena provodi na mreži i duboko je skeptična prema zvaničnim medijskim narativima. Isto tako, poruke iz pisma ne naglašavaju nasilne ideologije koje su davale gorivo Al Kaidi. Površno čitanje teksta implicira da su bin Laden i njegova organizacija bili antikolonijalni glasovi, koji se bore protiv zapadne kapitalističke hegemonije na Bliskom istoku. Ideje na koje se Al Kaida oslanja nailaze na prijem kod mladih ljudi koji nisu dublje proučavali doktrinu grupe. Islamska država, koja je počela kao podružnica Al Kaide, zastupa mahom istu ideologiju, ali ipak dobija manju podršku zumera, uglavnom zbog generacijskog doživljaja operacija Islamske države na Zapadu te video snimaka užasnih pogubljenja koje je teroristička grupa izvršila na Bliskom istoku.

Mnogi američki zumeri takođe sumnjaju u refleksivni patriotizam i nacionalističko osećanje koje su napadi 11. septembra katalizovali u SAD-u i većem delu Zapada. Nasleđe katastrofalnog rata u Iraku 2003, koje zapravo nije imalo nikakve veze sa Al Kaidom ili napadima 11. septembra, ali je tada prodato američkoj i zapadnoj javnosti kao pravedan odgovor na te zločine, doprinelo je ovakvoj percepciji. Nedavno je na mrežama popularizovan narativ o Hamasovim napadima na Izrael kao ružnom ali nužnom aktu „dekolonizacije“, kako su neki na levici okarakterisali borbu za palestinska prava, ismevajući one koji su verovali da se takvi ciljevi mogu postići „esejima“ i „vajbovima“. Time bi se moglo objasniti zašto se spisi terorističke organizacije poput Al Kaide tumače kao odraz legitimnog otpora. U delu internet javnosti stvoren je lažni utisak da je bin Laden odrastao u siromaštvu i da je lično patio zbog okupacije. Međutim, i bin Laden i njegov zamenik te potonji naslednik, Ajman al-Zavahiri, potekli su iz redova saudijske i egipatske elite.

Činjenica da neki mladi ljudi imaju simpatije za ciljeve džihadističkih grupa poput Al Kaide ukazuje na suženo razumevanje međunarodne politike i svetske istorije. Njihova osnovna teza je da Zapad ima monopol nad ugnjetavanjem i problematičnim ponašanjem, čime se nezapadni akteri oslobađaju svake odgovornosti. Tako se svaka grupa ili individua može percipirati kao pravednička, prosto zato što je nezapadnog porekla. Ironično, grupe poput Al Kaide su zapravo pandan zapadnoj krajnjoj desnici: aktivisti koji manipulišu religijom i identitetom kako bi suzbili prava žena, verskih manjina i LGBT zajednice. Zanimljivo je da je „Pismo američkom narodu“ verovatno napisao Zavahiri, a ne bin Laden. U džihadističkim krugovima dugo se debatovalo o pravom autoru pisma, ali činjenica da se ono nalazi u seriji Zavahirijevih spisa iz 2007. pod naslovom „Poruka Zapadu: Zašto se borimo protiv vas? I šta želimo od vas?” implicira da je on bio originalni autor. Ove važne nijanse će promaći onima koji koriste društvene mreže za prenošenje delića informacija. Nedoumice oko autorstva takođe odražavaju pogrešnu tezu da se sve što je povezano sa Al Kaidom može pripisati bin Ladenu.

Još jedna nijansa koju su TikTokeri prevideli jeste da su 1980-ih bin Laden i Zavahiri raskinuli sa palestinskim ideologom Abdulahom Azamom, koji je, nakon što su Sovjeti poraženi u Avganistanu, insistirao na pokretanju globalnog džihada u Palestini. I zaista, Palestina nikada nije bila među prioritetima Al Kaide; poput mnogih bliskoistočnih autokrata, grupa je svesno koristila Palestinu u svojoj retorici kako bi od arapske javnosti dobila podršku za svoje ciljeve i osnažila privlačnost Al Kaide. Malo je verovatno da je iko od TikTokera koji su delili pismo imao svest o ovom kontekstu, što nas vraća osnovnom problemu širenja često opasnih ideja od strane slabo informisanih korisnika društvenih mreža. Postoji čitav mikrokosmos u kojem ljudi mogu da iznose razne vrste uznemirujućih mišljenja te da dobiju podršku i potvrdu od strane mnoštva drugih korisnika.

Mladi Amerikanci izražavaju rekordno visok nivo nezadovoljstva načinom na koji je Izrael odgovorio na napade Hamasa od 7. oktobra. Taj bes i frustracija prožimaju društvene mreže, uključujući TikTok. Mnoge video snimke o ratu Izraela i Hamasa kreiraju sami zumeri, uz dobru dozu samozatajnog humora i satiričnog otklona. Korisnici TikToka, posebno oni iz generacije Z, skloni su da favorizuju sadržaj takvih video snimaka, jer za razliku od mejnstrim vesti dolazi od nekoga sa kim dele osećaj zajedništva. A kada je razumevanje pitanja međunarodne bezbednosti zasnovano na identitetu, a ne na objektivnoj stručnosti, dezinformacije se mogu slobodno razmnožavati. Generacijsko razumevanje Al Kaide stoga mora biti zasnovano na kontekstualnoj istoriji grupe, sa svim njenim manama, a ne na klipovima, mimovima i algoritmima.

(ForeignPolicy-ZTP, foto: AP/Alamy)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *