„Pssst, u redu je,“ šapuće Frenk Andervud (Kevin Spejsi), dok mazi povređenog psa kojeg je upravo udario automobil. Dok pas cvili, on ga umiruje, a zatim, nakon što gledaocu pogleda direktno u oči, slomi mu vrat. Ne tako davno, ova scena, koja je 2013. otvorila Netfliksovu seriju „Kuća od karata“, bila bi neprihvatljiva za američku televiziju. Emiteri su bili obavezani saveznim propisima protiv nepristojnog ili lascivnog sadržaja i pritisnuti oglašivačima koji su tražili čestite heroje i srećne završetke. Ali u 21. veku loši momci su dobili svoju šansu. Amoralni kongresmen (i predsednik) Andervud, nasilni mafijaš Toni Soprano, švercer kokaina Pablo Eskobar („Narkos“) i medijski baron Logan Roj zagospodarili su malim ekranom, tokom onoga što kritičari nazivaju ‘zlatnim dobom’ televizije. Kako su gledaoci prelazili sa zemaljskih kanala na kablovsku, a potom i na striming, TV serije su postajale mračnije i smelije.
Danas je televizijski biznis ponovo na prekretnici. Odvažni strimeri su postali predvidljivi i sve skloniji konformizmu. Velike tehnološke kompanije koriste striming za promociju svojih komercijalnih proizvoda. Posledica toga je, tvrdi Piter Biskind u svojoj knjizi o modernoj istoriji medija „Pandorina kutija“, da odvažne serije koje su definisale televiziju s početka 21. veka ustupaju mesto manje originalnim sadržajima. Biskind, inače kulturni kritičar, vidi naznake skorašnje zlatne epohe televizije u osnivanju kablovske mreže Home Box Office (HBO) 1972. godine. Fokusiran na bokserske mečeve i jeftina uzbuđenja („G-string Divas“, „Taxicab Confessions“, itd), HBO je u početku bio poznat po „makljanju i milovanju“. Ali onda je firma počela da naručuje originalne dramske serije i zalazi tamo gde zvanična televizija nije smela. HBO i druge kablovske mreže mogle su da ignorišu dosadne propise koji su susprezali emitere. Povrh toga, njihovi modeli pretplate nisu uključivali reklame, a samim tim ni nervozne oglašivače koji su zahtevali bezbedan sadržaj. Scenaristi su uživali u ovoj slobodi. „Trebalo bi da budem uhapšen zbog ideja koje mi prolaze,“ rekao je scenarista serije Oz, HBO-ove zatvorske drame u kojoj je prikazano urezivanje kukastog krsta na nečiju zadnjicu. Zahtevni oglašivači su se povukli. Kada su rukovodioci AMC-a, druge kablovske mreže, pokušali da organizuju plasman Jack Daniel’s viskija u seriji „Mad Men“, scenarista je odgovorio: „Ako želite da ubacim to piće u seriju, priazaću ga kao sredstvo za dezinfekciju opreme u ilegalnoj klinici za abortuse.”
Novi televizijski sadržaj nije bio samo šokantan. Kabl je dozvolio piscima da budu sofisticiraniji. Pošto su se epizode neprestano emitovale na kablovskoj televiziji, scenaristi su smatrali da su gledaoci u toku, što znači da su narativi mogli da se razvlače kroz čitavu sezonu, umesto da budu nagurani u pojedinačne epizode. Ovo je podstaklo velike zvezde da se oprobaju na malom ekranu, uključujući Stivena Spilberga i Toma Henksa, koji su snimili „Band of Brothers“ za HBO (2001). U dramskoj seriji, „Početak je neizbežan, kraj je neizbežan, ali sredina nije tako neizbežna, a televizija se upravo bavi sredinom“, kaže Brajan Koks, koji je igrao Logana Roja u HBO-ovoj „Sukcesiji“. Striming je preuzeo ono što je kabl započeo i podigao priču na viši nivo. Kada su gledaoci dobili mogućnost da bindžuju čitave sezone, zaplet je ponovo dobio na važnosti, nakon što je bio podređen likovima u serijama poput „Sopranovih“. Budući da su prikazane epizode bile sveže u svesti gledalaca, dosadni sižei više nisu bili neophodni. Sa ponudom od nekoliko hiljada serija na strimingu, otvorila se mogućnost za razvoj žanrovskih niša. Striming je tako postao dom za ideje koje su bile previše smele, čudne ili opskurne čak i za kablovsku TV, od korejskog horora do švedske romanse. Kako je rekao Rid Hejstings, suosnivač Netfliksa, „Mi smo za kablovske mreže ono što su kablovske mreže bile za klasične emitere”.
Danas je Holivud ponovo u haosu, a i njegovi proizvodi se menjaju. Šestomesečni štrajkovi scenarista i glumaca stopirali su produkciju ove godine. (Pisci su se vratili na posao, ali ne i glumci.) I pre toga su se veliki studiji pripremali za redukcije, pošto su investitori počeli da traže izveštaje o profitu, a ne samo o porastu broja pretplatnika. U Americi je prošle godine emitovano više od 2.000 novih serija. Ovo će verovatno biti maksimum, smatra Džon Landgraf, direktor kablovske mreže FX. Sa padom kvantiteta novih serija, neki veruju da opada i kvalitet. Nekoliko studija je prolazilo kroz dramu i u stvarnom životu; od 2018, HBO je proveo četiri mučne godine u vlasništvu AT&T-a, telefonske kompanije koja je malo znala o televiziji. (Njen šef je čak predlagao snimanje „Igre prestola“ u 20-minutnim epizodama zbog lakšeg gledanja na mobilnim uređajima.) Čitava industrija je trenutno u pometnji. Biskind citira pisce i glumce koji se žale na strimere zbog vraćanja na bezbedne pozicije koje su nekada zauzimali klasični emiteri. „Želim da radim provokativne stvari,“ kaže Kenija Beris, kreatorka inventivnih serija kao što je „Black-ish“. Ali „Netfliks želi da igra na sigurno… Netfliks je postao CBS.“ Reklame su se vratile, jer strimeri pokušavaju da izmuzu više dolara iz više pretplatnika. I bindžovanje se sputava. Većina strimera sada emituje nove serije jednom nedeljno kako bi zadržali pretplatnike što duže. Čak se i Netfliks, pionir bindžovanja, priključio ovom trendu, puštajući epizode novih serija jednu po jednu.
Sa stotinama miliona pretplatnika, Netfliks i Amazon Prime Video imaju masovniju publiku od bilo kog klasičnog emitera. I što više rastu, više se pomeraju od žanrovskih niša ka mejnstrimu. Jedan od primera je sport. Amazon je iskeširao ozbiljnu sumu za prava na prikazivanje američkog fudbala, dok će Netfliks emitovati svoj prvi sportski događaj uživo (golf turnir slavnih ličnosti) u novembru. Strimeri i kablovske kompanije takođe su postali zavisni od franšiza i nastavaka, što je već godinama manir filmske industrije. HBO, koji je dugo odolevao talasu spin-offa, reciklaža i sikvela, nedavno je podgrejao „Seks i grad“ i emitovao nekoliko spin-offova „Igre prestola“, uključujući animacije i pozorišne adaptacije. Nije čudo što se studiji oslanjaju na franšize u teškim vremenima; to su sigurni ulozi, tvrdi Volt Hiki u „You Are What You Watch“, statističkom vodiču kroz industriju zabave. Inače novinar na portalu Insider, Hiki je izračunao da je od 1980. prosečan nastavak filma doneo 4,2 puta veći profit na blagajnama, dok su originalni naslovi doneli 2,8 puta veći prihod. Ovakav trend su najviše podstakle velike tehnološke firme koje su ušle u posao striminga. I Apple TV+ i Amazon će preživeti finansijski pogubne ratove na polju striminga. (Oni će „svima držati glavu pod vodom dok se ne podave“, rekao je Biskindu Stiven Soderberg, čuveni filmski reditelj.) Ali Amazon i Apple vide striming kao način da publici ponude svoje druge proizvode. Kao što je Džef Bezos, osnivač Amazona, jednom rekao novinarima u Holivudu: „Kada osvojimo Zlatni globus, to nam pomaže da prodamo više cipela.”
Umetnički sadržaj stoga mora da bude bezbedno okruženje za njihov brend. Umesto „golotinje, psovke i nasilja“ kod drugih strimera, Apple želi da pravi „široko prijemčive“ serije, kaže šef kompanije, Tim Kuk. Tako stižemo do umivenih serija kao što su „Ted Lasso“ ili „The Morning Show“, koja je debitovala kao teška drama o toksičnoj kulturi informativnih medija, ali se potom izrodila u bezumnu sapunsku operu. Amazon, koji je u početku prikazivao hrabrije sadržaje, sada takođe igra na ‘siguricu’, sa serijama poput „Citadele“, visokobudžetnog trilera sa malo mašte i puno eksplozija. Postoje neke teme na koje su tehnološki giganti osetljiviji i od klasičnih emitera. Apple je nedavno otkazao „The Problem with Jon Stewart”, satiričnu emisiju o aktuelnim temama, navodno zbog Stjuartovih kritičkih stavova o Kini i veštačkoj inteligenciji. Neki od ljudi koji su doprineli stvaranju zlatnog doba televizije sada su pesimistični u pogledu njene budućnosti. HBO je „umro u 50-oj“, kaže Majkl Fuks, direktor kompanije tokom 1980-ih. Producent serije „The Wire“, jedne od najslavnijih serija HBO-a, kaže da kompanija danas naprosto ne bi opstala. Iz ugla kreativaca, zlatno doba televizije se pretvara u njen pozlaćeni kavez.
(TheEconomist-ZTP, foto: HBO)
