Od Pet do Šest očiju? Japan želi da se pridruži obaveštajnoj zajednici Zapada

Dok tenzije sa Kinom ubrzano rastu, Japan povlači poteze koji ga približavaju zapadnom savezu za razmenu obaveštajnih podataka, poznatom kao „Pet očiju“. Krajem aprila je japanski ambasador u Australiji, Šingo Jamagami, rekao da je „optimista“ u pogledu ovog procesa. Ova inicijativa se poklapa sa istupima vlade Novog Zelanda, koja je izrazila zabrinutost zbog upotrebe Pet očiju kao sredstva za pritiskanje Kine.

Šta je zapravo ovaj špijunski savez i kakva je korist od potencijalnog uključivanja Japana? Počeci saveza se vezuju za sporazum o razmeni obaveštajnih podataka između Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva iz 1943., koji je tri godine kasnije formalizovan kao Sporazum UKUSA. Savez je potom obuhvatio Kanadu (1948.), te Australiju i Novi Zeland (1956.)

Dugotrajna saradnja bila je posebno plodonosna u sferi telekomunikacija i obaveštajnih podataka prikupljenih iz informacionih sistema. Ciljevi saveza su se vremenom menjali, od nadziranja SSSR-a tokom hladnog rata, preko islamskog terorizma nakon napada 11. septembra 2001. godine, pa sve do izazova moderne Kine.

U Japanu postoji ozbiljna obaveštajna tradicija. Nakon Meiđi Restauracije iz 19. veka, carska japanska vojska, mornarica i Ministarstvo spoljnih poslova razvili su opsežne obaveštajne mreže. To je doprinelo usponu japanskog carstva i ratovima protiv Kine, Rusije i konačno zapadnih saveznika u Drugom svetskom ratu.

Posle rata, japanske obaveštajne službe su obnovljene pod američkim nadzorom. Japan je tada postao ključna baza za američke obaveštajne operacije u Aziji, posebno za vojno-obaveštajne službe, CIA-u i Agenciju za nacionalnu bezbednost (NSA). Japanska bezbednosna zajednica sada poseduje čitav niz službi, uključujući Direkciju za obaveštajne podatke Ministarstva odbrane koja se bavi procenama regionalnih rizika. S obzirom da je blizu Kine, Severne Koreje i Rusije, Japan bi mogao biti vredan dodatak savezu Pet očiju.

Za formalnu razmenu podataka sa Zapadom već je postojao presedan. Na tragu dugogodišnje saradnje sa SAD-om, Sporazum o informacionoj bezbednosti potpisan je između Australije i Japana 2012. godine. Krajem 2016., SAD, Japan i Australija potpisali su sličan trilateralni sporazum proširujući obim bezbednosne saradnje. Bliski odnosi Japana i SAD-a potvrđeni su i tokom nedavne posete premijera Jošihidea Suge, prvog stranog lidera koga je zvanično ugostio predsednik Džo Bajden. Razgovori u Vašingtonu bili su pretežno usredsređeni na Kinu.

Iako je grupa Pet očiju po potrebi sarađivala sa japanskim službama, među članovima saveza do sada nije bilo spremnosti za formalno proširenje. Posebno su SAD izražavale sumnje u pogledu sigurnosti i pouzdanosti japanske obaveštajne zajednice; glavni prigovor se ticao manjka iskustava u prekomorskim operacijama. Vlada Šinzo Abea je 2013. donela kontroverzni Zakon o državnim tajnama kako bi nadomestila ove manjkavosti i predstavila Japan kao uglednijeg bezbednosnog partnera.

Modernizacija obaveštajnih službi, pod čvršćim rukovodstvom Saveta za nacionalnu bezbednost, donekle je reformisala japanske kapacitete. Ali stvari se dodatno komplikuju otkako je Novi Zeland pokazao neodlučnost oko korišćenja Pet očiju za pritisak na Kinu. Ovo preti da podrije jedinstvo i stabilnost saveza, uz mogućnost da Novi Zeland napusti obaveštajnu alijansu.

Odnosi Japana i Kine, kao velikih trgovinskih partnera, takođe bi mogli da budu kamen spoticanja. Abe je uspešno održavao ove odnose, postavljajući trgovinu i investicije kao prioritete. Ovaj trend se u velikoj meri nastavio i nakon dolaska Suge na vlast, ali u vladi je sve više jastrebova koji traže oštriji stav prema Kini.

(TheConversation-ZTP, foto: Reuters)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.