NEOM: Muke Saudijske Arabije oko izgradnje pustinjskog mega-grada

Princ Muhamed bin Salman očajnički pokušava da smanji zavisnost Saudijske Arabije od nafte. Cena ovog energenta se nije oporavila još od američkog buma u frekingu pre sedam godina; usled višedecenijskog viška najvećem svetskom izvozniku sada treba 78 dolara po barelu kako bi sredio bilanse, što je više nego u slučaju Iraka, Libije, Omana, Kuvajta, Katara i Emirata.

U pokušaju da rebrendira svoje kraljevstvo, MBS podiže mega-grad, NEOM. Zamišljen kao pandan susednom Dubaiju, koji dugo važi za prestonicu biznisa i turizma na Bliskom istoku, novi grad će koštati 360 milijardi funti, biće veličine Belgije, a očekuje se da bude završen do 2030. Makar je to početna ideja. Od samog starta projekat postoje kontroverze oko toga ko na njemu radi, kako će biti izgrađen i da li je to uopšte fizički moguće.

U oktobru 2018. godine, kada se međunarodna javnost zabrinula zbog nestanka novinara Džamala Kašogija, saudijska vlada je obznanila savetodavni odbor NEOM-a. Tadašnji Apple-ov šef dizajna Džoni Ajv i milijarder iz Silikonske doline Mark Andresen bili su među 19 članova odbora. Međutim, nekoliko njih sada tvrdi da nikada nisu želeli da budu umešani. Kažu da ih je kontaktirala kancelarija prestolonaslednika, da su možda izrazili interesovanje za projekat, a onda su ugledali svoja imena u izveštajima svetskih medija.

U isto vreme, neki članovi odbora dali su otkaz zbog slučaja Kašogi. Karlo Rati iz MIT-a i britanski arhitekta Norman Foster javno se odrekli svojih pozicija (mada se, prema nekim izvorima, Rati naknadno vratio u odbor). Na talasu otkazivanja velikih imena, neki su tiho napustili organizaciju, ne želeći da „sramote” saudijsku vladu.

Ako ovo znači da će se NEOM voditi kao i ostatak saudijske ekonomije, teško da će grad postati poslovna Meka kakvoj se MBS nada. Lokalne firme su često podvrgnute proverama „saudizacije“ radne snage (broja zaposlenih Saudijaca), a u februaru je kraljevina odlučila da će svako strano preduzeće morati tamo da preseli svoje regionalno predstavništvo do 2024.

Situacija nije optimistična. Jedan od članova savetodavnog odbora, koji je poziciju NEOM-a uporedio sa odnosom Honkonga i Kine, kaže da se Bliskoistočni radiodifuzni centar, najveća medijska grupa u regionu, obavezao da će preseliti svoje sedište iz Rijada u NEOM. Njegov osnivač, Valid Al Ibrahim, navodno je Salmanu predao kontrolu nad kompanijom 2017., kada je zajedno sa 400 bogatih Saudijaca optuženih za korupciju bio pritvoren u hotelu Ric-Karlton u Rijadu.

Pored navalentne države, postoje i praktični problemi. NEOM-ov prvi stambeni projekat „Linija” je reklamiran kao naselje u stilu Ratova zvezda, sagrađeno duž prave linije od 170 kilometara. „Sa nula automobila, nula ulica i nula ugljeničnih isparenja, sve dnevne potrebe su vam na pet minuta pešice, a možete i da putujete s kraja na kraj naselja u roku od 20 minuta,“ opušteno je objasnio MBS u januaru.

Da bi omogućio brzine od 510 km/h, dakle prosečnu brzinu potrebnu za prelazak 170 kilometara za 20 minuta, Linija će morati da koristi Hyperloop ili maglev vozove. Ni jedno ni drugo ne deluje dostižno do 2030. Virgin Hyperloop (saradnja Elona Muska i Ričarda Brensona) je verovatnija opcija, budući da je Salman već investirao u kompaniju, ali je više puta odlagana. Zajedničko preduzeće je sprovelo prve testove sa živim putnicima u novembru 2020, ali samo na razdaljini od 500 metara pri brzini od 160km/h.

U međuvremenu, Japan pokušava da izgradi liniju magleva između Tokija i Nagoje od 2014. Puštanje u rad je najavljeno za 2027. godinu, po ceni od 50 milijardi dolara (polovina ukupnog budžeta Linije), ali je posao obustavljen zbog problema sa tunelima i pandemije koronavirusa. Tokio može da funkcioniše bez svog magleva, ali Linija bez takvog voza jednostavno nema smisla.

Čak je i sama ideja javnog prevoza čudna u Saudijskoj Arabiji. Svako ko ima novaca, a to je profil ljudi koje Linija želi da privuče, putuje automobilom. Na video snimku novembarskog testiranja Hyperloop-a putnici su vezani remenom u uskoj cilindričnoj cevi, a ni vagoni magleva nisu mnogo bolji. Za udobnost na kakvu smo navikli u autmobilima trebaće više vremena i novca.

Postoje i druge poteškoće, poput vodosnabdevanja. Linija zahvata netaknuti severozapadni ugao Saudijske Arabije, gde je otežan pristup vodi. Dopremaju je zasebni tankeri koji trenutno prelaze stotine kilometara od glavnih luka poput Džede. Ovo nije dugoročno rešenje. Britanska firma SolarWater gradi masivne kupole za prečišćavanje koje će crpeti morsku vodu, zagrevati je do kondenzacije i ispumpavati čistu H2O; međutim, radovi na prvoj probnoj kupoli su tek počeli i verovatno neće biti završeni do kraja godine.

Ostali delovi NEOM-a su jednostavno neobjašnjivi. Priča se o mostu preko Crvenog mora do egipatskog odmarališta Šarm El Šeik, a mediji spekulišu o saobraćajnim vezama do Eilata, izraelskog turističkog središta. Ali za samo devet godina, koliko je predviđeno za izgradnju Linije, ove ne deluje realistično. Umesto toga, insajderi pominju brodsku liniju između NEOM-a i egipatskog grada, ali jedan izraelski diplomata odbacuje mogućnost povezivanja Eilata i Salmanovog „Las Vegasa” sve dok dve zemlje ne uspostave zvanične odnose. Takođe su postojali planovi za veštački mesec i ostrvo u stilu parka iz doba Jure, naseljeno robotskim dinosaurusima, ali su ih članovi odbora odbacili kao „nesputane vizije“ zapadnih savetnika.

Palate na Crvenom moru za princa i njegovog oca su, ipak, završene. MBS često boravi u svojoj palati i koristi imanje, sa sve golf terenom, da zabavlja VIP posetioce. Jedan bivši američki zvaničnik, koji je palate posetio u pratnji državnog sekretara Majka Pompea, opisuje dolazak na imanje kao „dugu vožnju prašnjavim putem, pored kojeg nema ničega sem rasvete“. Izgledalo je kao da je „podignuto usred nedođije“, dodao je zvaničnik, ali jeste „imalo čarobni pogled na more”.

Više novca bi pomoglo izgradnji NEOM-a, ali kraljevstvu je istog ponestalo. PDV je prošle godine utrostručen, a dodatak za životne troškove od 12 milijardi dolara, isplaćen vladinim službenicima i vojnom osoblju, ukinut je u sklopu onoga što je ministar finansija Muhamed Al-Džadan nazvao „bolnim“ merama štednje, neophodnim nakon pada cene nafte.

(TheSpectator-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.