Irački biznismen i agent CIA-e planirali zbacivanje Sadama Huseina 1995. godine?

Džordž V. Buš je doneo odluku o invaziji na Irak 2003. godine, ali to nije bio njegov osnovni motiv za dolazak na vlast. Na Buša su, kao i na svakog predsednika, uticali ljudi iz njegove administracije. Neki od njih su bili uplašeni napadom od 11. septembra, dok su drugi od ranije zagovarali rušenje Sadama Huseina. Za Ahmeda Čalabija zbacivanje Sadama bila je njegova životna misija.

Čalabi je bio aristokrata, irački prognanik, briljantan i harizmatičan tip. Takođe je bio izuzetno vešt pregovarač, sa više nego uverljivim nastupom. Ako ste čuli za njega, to je verovatno zbog njegovog otvorenog zalaganja za invaziju posle 11. septembra. Ali nekoliko godina ranije on je pokušao da započne još jedan rat sa Irakom, i zamalo uspeo u njegovoj realizaciji.

Do 1995., prošle su četiri godine otkako su SAD bile pobedile Sadama u Zalivskom ratu. Ali on je ostao na vlasti. Imao je veliku vojsku, i nastavio je da vlada kao brutalni diktator. SAD ga nisu želele na čelu države, ali to nije bio prioritetni cilj američke administracije. Spoljnopolitički problemi poput ovog, kompleksni i bez lakih rešenja, obično se delegiraju CIA-i. Upravo to se dogodilo Iraku 90-ih godina.

Bob Baer je u to vreme bio operativni direktor CIA-e. On je vrsta agenta kakvu možete da vidite u filmovima: sklon akciji, tvrdoglav i hrabar. Džordž Kluni je igrao lik zasnovan na njemu u filmu Sirijana. Baer svoj posao opisuje na ovaj način: „U suštini vas pošalju u inostranstvo da regrutujete doušnike koji imaju pristup tajnim informacijama. I vi ih naterate da ukradu te tajne. Praktično ste angažovani kao lopov.“

Kada se Zalivski rat završen, Baer je po zadatku otišao u Kurdistan, poluautonomnu regiju severno od Bagdada. CIA mu nije velike resurse, čak je i kancelarija u kojoj je radio bila neugledna. Ali je ipak imao jedno važno sredstvo na raspolaganju. „U to doba smo imali ‘odrešene ruke’ protiv Sadama Huseina. To znači da smo mogli da upotrebimo smrtonosnu silu da ga svrgnemo,“ kaže Baer. U holivudskim terminima, imali smo dozvolu za ubistvo.“

Klintonova administracija je nasledila nalog za likvidaciju, ali nije žurila da ga realizuje. Baerovi šefovi u CIA-i su verovali da će se Sadam slomiti pod snažnim pritiskom SAD-a. Baer se nije u slagao sa takvim stavom. Iz njegovog ugla Sadam je bio zlikovac, što mu je davalo ovlašćenja da nešto preduzme. Tako je iz zabačene kancelarije u Kurdistanu pošao da svrgne jednog od najtvrđih diktatora u modernoj istoriji. Kurdistan je bio idealno mesto za pronalaženje saveznika za revoluciju.

Kurdska zemlja je podeljena između Iraka, Irana, Sirije i Turske. Nijedna od zemalja ne želi da se odrekne svog dela Kurdistana, jer su tamo nalazišta nafte. Dakle, Kurdi su etnička manjina u četiri različite države, dok su u Sadamovom Iraku bili meta odmazde. Do početka 1990-ih, Sadamov režim je Kurde izlagao masovnom mučenju i smaknuću, tako da su kurdski nacionalisti odavno bili spremni za ustanak. Kada se Bob Baer pojavio u Kurdistanu, Ahmad Čalabi je već bio regrutovao kurdske nacionaliste za sopstveni plan svrgavanja Sadama. „Verovatno je bio jedan od najšarmantnijih i najinteligentnijih ljudi koje sam ikada upoznao,“ rekao je Baer za Čalabija.

Iračanin je bio prefinjeni biznismen sa licem karakternog glumca. Njegova porodica je pobegla iz zemlje 1950-ih, još dok je bio tinejdžer. Ali 90-ih se vratio u Kurdistan da pomogne Iračanima da se izbore za bolju budućnost. Čalabi je dobio 4 miliona dolara od CIA-e, što je iskoristio za pokretanje opozicione grupe pod nazivom Irački nacionalni kongres. Zamislio je to kao neku vrstu vlade u senci. Ahmad Čalabi nije bio skroman čovek. Njegov Irački nacionalni kongres je napravljen po uzoru na Indijski nacionalni kongres, kao i Afrički nacionalni kongres, grupe povezane sa Mahatmom Gandijem i Nelsonom Mandelom. Takođe je voleo da se upoređuje sa Šarlom de Golom.

Međutim, Čalabi nije bio najbolji kandidat za predvođenje narodnog ustanka. Decenijama nije boravio u Iraku, dok Kurdistan, odakle je operisao, nije bio njegov zavičaj. Čalabi je odrastao u Bagdadu, kao izrazito kosmopolitskoj prestonici Iraka, a sada je bio smešten u najsiromašnijem regionu zemlje. U Kurdistanu je snabdevanje strujom bilo oskudno, pa je Čalabi nabavio privatni generator. Imao je i privatnog kuvara koji mu je spremao pekinšku patku.

Kada mu je CIA dala 4 miliona dolara, nisu mislili da time finansiraju revoluciju. Sredstva je trebalo upotrebiti za antisadamovsku propagandu i stvaranje jake opozicije. Ali Čalabi nije ozbiljno shvatio taj zadatak. Irački nacionalni kongres je trebalo da izdaje lokalne novine, ali njihova kancelarija je ostala prazna, a novine nikad nisu štampane. I samog Čalabija je bilo teško pratiti; CIA mu je dala šifrovani telefon, ali on ga je hakovao, tako da ga nisu mogli prisluškivati. Amerikanci su sve ovo tolerisali očekujući da opozicija Sadamu postane delotvorna, a Čalabi im je upravo to obećavao.

Uprkos njegovim brojnim manama, CIA je Čalabija tretirala kao vrednog agenta. Ono što nisu shvatali je da je on njih koristio. „Nikada nismo sarađivali sa CIA-om radi pružanja obaveštajnih podataka o Iraku,” kasnije je izjavio Čalabi. „To nije imalo veze sa našim aktivnostima.“ Umesto toga, sve vreme dok ga je CIA plaćala, Čalabi je radio na svoju ruku. „To ih je nerviralo.“

Nameravao je da zbaci Sadama, koristeći novac, resurse i operativce CIA-e. Njegov plan je uključivao grupu generala iz Sadamove vojske koji su navodno bili spremni da preuzmu vlast. Jednog je predstavio Bobu Baeru. „Čalabi ga je doveo meni i rekao, evo, porazgovarajte. Čovek zna sve, može da promeni režim,“ rekao je Baer. ”Seli smo, i on me je proveo kroz tajni komitet sunitskih generala koji su bili spremni za akciju. Dao mi je njihova imena. Nakon provere, video sam da su to stvarni ljudi i da su verovatno disidenti. “

Čalabijev plan je izgledao ovako: nezadovoljni irački generali udružili bi snage sa kurdskim nacionalistima, koje je Sadam brutalno progonio i koji su očajnički želeli da ga se otarase. Generali i Kurdi bi dobili pomoć od Irana, koji je imao svoje dugogodišnje sukobe sa Sadamom. Čalabi je procenio da bi ova supergrupa mogla da sruši iračkog diktatora, ako bi im SAD pružile podšku. A šta bi usledilo posle toga?

„Za Čalabija je skidanje Sadama bio samo delimičan cilj,“ navode njegovi biografi. „Njegova stvarna namera bila je da lično postane lider Iraka. Iskreno je verovao da je on najkvalifikovaniji Iračanin koji bi zemlju uveo u savremeni svet.“ Baer je obavestio centralu CIA-e o generalima koji su bili spremni da izvedu puč. Šef mu je uzvratio: „To nije naš plan.“

(Slate-ZTP, foto: AP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.