Obaveštajni centar Irana i Hezbolaha pomaže Hamasu da gađa Izrael?

Nakon rata u Gazi između Izraela i Hamasa u maju 2021, izraelski mediji su pisali da je Iran pomagao terorističkoj grupi iz obaveštajnog centra sa sedištem u Libanu. Izveštaji o ovom centru su oskudni, ali dostupne informacije razlog za ozbiljnu zabrinutost, naročito ako je cilj da se spreči budući sukob na Bliskom istoku.

Lideri Hezbolaha potvrdili su postojanje i rad obaveštajnog centra preko libanske televizijske mreže Al Majadin. Zamenik generalnog sekretara Hezbolaha Naim Kasem tvrdio je da centar pruža „osetljive i efektivne obaveštajne podatke“. Generalni sekretar Hezbolaha Hasan Nasralah (na slici) takođe je potvrdio da je Hamas dobijao obaveštajne podatke preko ove strukture. Predstavnik jedne arapske obaveštajne službe rekao mi je u julu da je centar verovatno virtuelan, bez fiksne lokacije. Ovu tvrdnju je takođe izneo veb-sajt The Cradle koji pokriva Bliski istok. Izraelski zvaničnici pak smatraju da postoji fizička lokacija u Bejrutu. Ovo bi potkrepilo tvrdnju novinara Ibrahima al-Amina da je centar dva puta posetio Esmail Kani, komandant jedinice Kuds iz Korpusa islamske Revolucionarne garde (IRGC-QF) ​tokom prošlogodišnjih borbi u Gazi.

Osnivanje obaveštajnog centra datira iz 2019, kaže al-Amin, glavni urednik libanskog dnevnika al-Akbar, koji je čvrsto povezan sa libanskom terorističkom grupom Hezbolah. Projekat je nastao iz potrebe Irana da koordinira različite frakcije „osovine otpora“ kako bi osujetio izraelske vojne planove za sledeći veliki sukob, što je verovatno aluzija na „pobedničku radionicu“ načelnika Generalštaba izraelske armije Aviva Kočavija, održanu u februaru 2019. Međutim, obaveštajni centar nije aktiviran sve do rata u Gazi 2021. Prema portalu al-Manar, koji je u vlasništvu Hezbolaha, centar uključuje predstavnike IRGC-QF, Hezbolaha i Hamasa. Neki izvori, poput palestinske novinske agencije Sama, tvrde da centar angažuje čak 12 palestinskih frakcija, uključujući otcepljene grupe Fataha i pokreta Islamskog džihada u Palestini. U najmanju ruku, palestinske grupe održavaju komunikacije, tvrdi Muhamed Sinvar, pripadnik brigada Iz ad-Din al-Kasama, Hamasovog vojnog krila, i brat lidera Hamasa Jahje Sinvara.

Nema dokaza da obaveštajni centar rukovodi tekućim operacijama. Pre će biti da se aktivira tokom perioda eskalacije i deaktivira tokom perioda mira. Za te mirne periode, Hezbolah ima kancelariju za palestinska pitanja koja rutinski komunicira sa raznim nasilnim grupama. Na osnovu dostupnih informacija, primarna svrha centra je deljenje obaveštajnih podataka. Naime, centar obezbeđuje Hamasu vazdušne obaveštajne podatke koje prikupljaju Hezbolah i IRGC, verovatno putem izviđačkih dronova poslatih iz Libana i Sirije. Nekoliko takvih je bilo na meti izraelske protivvazdušne odbrane. Čini se da je svrha ovih izviđačkih napora mapiranje kretanja izraelskih snaga. Ovo je možda pomoglo Hamasu da izbegne zasedu izraelske vojske u njihovim tunelima tokom rata 2021. Izveštaji takođe sugerišu da je obaveštajni centar Hamasu omogućio efikasnije sprovođenje „osetljivih hakerskih operacija“ protiv Izraela.

Nasralah je rekao da su „sve informacije koje smo imali dostavljene Palestincima preko zajedničkog operativnog centra”. Sinvar je na sličan način potvrdio ove tokove obaveštajnih podataka. Al-Akbar dalje tvrdi da su „informacije i koordinacija spasile celu osovinu, pre svega Gazu, od velike noćne more da su neprijateljski planovi uspeli“. I ovo je verovatno aluzija na izraelski plan da uništi lavirint Hamasovih tunela u Gazi. Ova vrsta javnog hvalisanja Irana i njegovih štićenika postala je prilično uobičajena poslednjih godina; javno razmetanje navodnim dostignućima centra verovatno je deo psiholoških operacija Hezbolaha. Prema al-Manaru, centar je verovatno olakšao transport nekoliko lidera Hamasa u Liban; izraelska nevladina organizacija Alma, koja prati aktivnosti Hezbolaha, tvrdi da je centar koordinisao medijske izjave raznih proiranskih frakcija tokom rata.

Značajna je i sama činjenica da Hamas aktivno sarađuje sa Iranom i Hezbolahom. Deceniju ranije, lideri Hamasa su napustili Siriju nakon višegodišnje bliske saradnje, jer je Iran podržao vojnu kampanju protiv sunitskih i palestinskih boraca u sirijskom građanskom ratu. Približavanje je navodno počelo 2017, kada su zvaničnici Hezbolaha razgovarali sa visokim zvaničnicima Hamasa o nastavku iranske finansijske podrške. Lider Hamasa Saleh al-Aruri (na slici) predvodio je nekoliko delegacija Hamasa u Iranu i Libanu tokom 2017. Do 2018, izraelska misija pri Ujedinjenim nacijama je obznanila da Aruri sarađuje sa Iranom i Hezbolahom na podizanju raketnih kapaciteta, sa ciljem da uvuče Izrael u sukob na dva fronta, tj. planiranim napadima iz Gaze i Libana.

Od tada je Hamas napravio vidljiv napredak u nadzoru i tehnološkim sposobnostima. Hamas je takođe počeo da proizvodi rakete i bespilotne letelice uz pomoć Hezbolaha. Čini se da je formiranje obaveštajnog centra nadogradnja ovih aktivnosti. To se svakako uklapa u iransku strategiju kultivisanja proksija i zatim nastojanja da ih stavi pod kontrolu. Naravno, Hamas poriče da je iranski štićenik. Ali ne može se poreći da je Hamas kontinuirano primao finansijsku, vojnu i tehnološku pomoć od Teherana još od osnivanja grupe krajem 1980-ih. O obaveštajnom centru je potrebno više informacija, ali koordinacija između Irana i njegovih proksija je jasna. Ono što ostaje nejasno jesu konkretni planovi centra.

Od libanskog rata 2006. između Izraela i Hezbolaha, Izraelci su oprezno izbegavali ponovni sukob u Libanu, strahujući od sveopšteg haosa usled ekonomskog i političkog raspada zemlje. Ali imajući u vidu arsenal Hezbolaha od najmanje 150.000 raketa, gomilanje precizno vođene municije i rad obaveštajnog centra iz kojeg Iran upravlja vojnim aktivnostima protiv Izraela, čini se da je sukob sve neizbežniji.

(Jonathan Schanzer/ForeignPolicy-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.