Svi su znali da će laburisti pobediti, ali njihova liderka Džasinda Ardern ipak je delovala zatečeno ubedljivim uspehom na izborima 17. oktobra.
Laburisti su osvojili 49% glasova, u poređenju sa 27% glavne opozicione grupacije, konzervativne Nacionalne stranke. Proporcionalni izborni sistem Novog Zelanda osmišljen je da ograniči moć velikih partija, otežavajući formiranje vlade bez manjih koalicionih partnera. Ipak, sa apsolutnom većinom u parlamentu (64 od 120 mesta), laburisti će imati upravo takvu mogućnost..
Iako joj nisu potrebni, premijerka je u pregovorima sa deset poslanika Zelene stranke kako bi pronašla ono što naziva „oblastima potencijalne saradnje“. Možda neće ući u klasičnu koaliciju, već uspostaviti labavije partnerstvo: Zeleni će podržati vladu po određenim pitanjima, a zauzvrat dobiti jedno ili dva ministarstva, kaže Nil Džons, bivši šef kabineta premijerke. Jedan od lidera Zelenih, Džejms Šo, bio je ministar za životnu sredinu u prošloj vladi. Očekuje se da će ponovo obnositi istu funkciju, čime bi se ublažile buduće kritike na račun vlasti. Štaviše, sada kada imaju parlamentarnu većinu, laburisti moraju da popune mnogo ministarskih pozicija. Većina njihovih poslanika su početnici, pa bi iskusni Zeleni mogli da doprinesu ozbiljnosti administracije.
Ardern, kao jedna najpopularnijih političarki u istoriji Novog Zelanda, izbegla je raspravu o narednim potezima. Njena optimistična kampanja bila je fokusirana na to kako je prethodna vlada, koalicija sa populističkom New Zealand First, stavila pandemiju pod kontrolu. Novi Zeland je gotovo potpuno suzbio zarazu, omogućavajući Kivijima se okupljaju i slave u velikim grupama. Dan nakon izbora, 46.000 navijača na stadionu gledalo je kako nacionalni ragbi tim pobeđuje Australiju. Ali to ne znači da je zemlja imuna na ekonomske simptome covida-19.
Mala ekonomija Novog Zelanda zavisi od spoljnog sveta. Otkako su granice zatvorene u martu, strani studenti i imigranti koji pokreću ekonomski rast ostali su odsečeni. Gubitak turista, koji su inače najveći izvor zarade, uništio je odmarališta poput Kvinstauna. Državne subvencije, koje su spasile osteljiva radna mesta u ugostiteljstvu i maloprodaji, upravo su presušile. Vlada predviđa da će se nezaposlenost udvostručiti tokom naredne godine, dostižući 7,7 odsto.
Kiviji zdušno podržavaju politiku izolacije. Iako Ardern namerava da pusti određeni broj „kritičnih radnika“ i postdiplomaca, možda i posetilaca iz Australije, zvanični stav je potpuna izolacija zemlje do početka 2022. Laburisti tvrde da ima i drugih načina da se ekonomija pokrene, ali problem je u tome, kaže Dženifer Kurtin, politikolog sa Univerziteta u Oklandu, što niko zna koji su to načini.
Program stranke od 29 strana objavljen je samo četiri dana pre glasanja. U njemu se obećava otvaranje novih radnih mesta ulaganjem u kritičnu infrastrukturu. Biće više kredita za mala preduzeća i 311 miliona dolara subvencija za kompanije koje prime nezaposlene. Kritičarima sve ovo deluje prilično tanko. Smatraju da je Ardern bolja u šarmiranju građana nego u realizaciji određene politike. Planovi iz njenog prvog mandata, od poreza na kapitalnu dobit do izgradnje lake železnice u Oklandu, neslavno su propali.
Laburisti su za takve neuspehe tada mogli da okrive svog konzervativnog koalicionog partnera. Sada sami snose političku odgovornost. Levo orijentisani glasači očekuju da se Ardern ozbiljno pozabavi problemima siromaštva i nejednakosti, što je obećavala još u prvom mandatu, ali nije ispunila. Konzervativni glasači, koje je upravo osvojila, zaziraće od radikalnih promena u sferi oporezivanja i socijalne pomoći. Ardern obećava vladu „za sve Novozelanđane“, ali ne može svima udovoljiti.
(TheEconomist-ZTP, foto: AFP/Getty)
