U poslednjih par meseci izbio je niz lokalnih kriza u susednim državama Ruske Federacije. Pojedinačni događaji ne predstavljaju ozbiljnu pretnju ruskoj bezbednosti, ali zbirno ukazuju na mnogo širu strategiju protiv Moskve.
Akcije Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu uz podršku Turske, tekuća destabilizacija Lukašenka u Belorusiji, čudno ponašanje EU i Britanije povodom trovanja ruskog disidenta Navaljnog, te masovni protesti u Kirgistanu, nose otiske MI6, CIA i niza privatnih nevladinih organizacija koje su usavršile svrgavanje režima.
Nagorno-Karabah
27. septembra vojne snage Azerbejdžana prekinule su primirje sa Jermenijom zbog sukoba u većinski jermenskom Nagorno-Karabahu. Erdogan je otvoreno je podržao Baku, zbog čega je Nikola Pašinijan, premijer Jermenije, optužio Tursku da „nastavlja svoju genocidnu politiku u praksi“. Bila je to oštra aluzija na otomanski genocid (1915-1923) nad gotovo milion jermenskih hrišćana, za šta Turska do dan-danas odbacuje odgovornost.
Dok Jermenija krivi Erdogana za podršku Azerbejdžanu, ruski oligarh Jevgenij Prigožin, kojeg ponekad nazivaju „Putinovim kuvarom“, izjavio je u intervjuu za turski list da su jermensko-azerski sukob isprovocirali Amerikanci i da je režim Pašinijana praktično u službi SAD-a. Ovde stvari postaju zanimljive.
2018. godine Pašinijan je došao na vlast nakon masovnih protesta nazvanih „Plišanom revolucijom“. Snažno ga je podržala Soroševa Fondacija za otvoreno društvo koja od 1997. godine aktivno finansira brojne nevladine organizacije u Jermeniji. Kao premijer, Pašinijan je imenovao istaknute NVO aktiviste na važne pozicije u vladi, uključujući državnu bezbednost i odbranu.
Nezamislivo je da bi Turska, kao aktivna članica NATO-a, tako otvoreno podržala Azerbejdžan u sukobu koji bi potencijalno mogao dovesti do turske konfrontacije sa Rusijom, a bez prethodne podrške iz Vašingtona. Jermenija je članica Evroazijske ekonomske unije zajedno sa Rusijom, što Prigožinove komentare čini posebno zanimljivim.
Vredi napomenuti da su šefica CIA-e Đina Haspel i novi šef britanskog MI6 Ričard Mur dugo službovali u Turskoj. Mur je bio ambasador Britanije u Ankari do 2017., a Haspel šefica ispostave CIA-e u Azerbejdžanu krajem 1990-ih. Pre toga, Haspel je bila CIA oficir u Turskoj 1990. godine, i tečno govori turski jezik. Iako je to izbrisano iz njene zvanične biografije, Haspel je bila i šef londonske podružnice CIA-e neposredno pre imenovanja na aktuelnu poziciju. Takođe, tokom službovanja u Direktoratu CIA-e, bila je specijalista za operacije protiv Rusije.
Postavlja se pitanje da li angloameričke obaveštajne operacije stoje iza trenutnog sukoba oko Nagorno-Karabaha. Dodajući ulje na vatru kavkaskih nemira, 5. oktobra je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio da su bezbednosni interesi alijanse podudarni sa interesima Turske, uprkos turskoj kupovini modernih PVO sistema od Rusije. Vašington je za sada uzdržan prema aktivnostima Turske u zoni sukoba.
I Belorusija…
Tinjajući sukob blizu južne ruske granice nije jedini primer destabilizacije susednih država. Od avgustovskih izbora, u Belorusiji traju organizovani protesti koji predsednika Aleksandra Lukašenka optužuju za izbornu prevaru. Opozicija je bila aktivna u egzilu iz susednih baltičkih zemalja, inače NATO članica.
2019. godine, američka Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) objavila je na svojoj veb stranici 34 donacije za projekte u Belorusiji. Svrha ovih projekata bila je obučavanje antirežimskih opozicionih grupa i izgradnja nevladinog sektora. Bespovratna sredstva dodeljena su projektima poput „Jačanje lokalnog i regionalnog građanskog aktivizma”, „Identifikovanje lokalnih problema i razvijanje strategija zagovaranja“, „Podsticanje građanskog angažovanja mladih“ i slično.
Kao da nemiri na Kavkazu i u Belorusiji nisu bili dovoljni, gruzijski premijer Đorđi Gakarija se 29. septembra sastao sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom. Stoltenberg mu je rekao da „NATO podržava suverenitet Gruzije u njenim međunarodno priznatim granicama. Pozivamo Rusiju da povuče svoje priznanje Abhazije i Južne Osetije, kao i svoje vojne snage iz regiona“. Stoltenberg je dodao da „podstiče dalje približavanje Gruzije NATO-u, i da se država pripremi za članstvo “.
Treća „obojena revolucija” u Kirgistanu?
Bivša sovjetska republika Kirgizija takođe se suočava sa masovnim protestima koji su oborili vladu po treći put od 2005. godine, pod optužbama za izborne prevare. USAID je aktivan je u zemlji, kao i Soroševa fondacija koja je osnovala univerzitet u Biškeku i finansira uobičajeni niz projekata „za promociju pravde, demokratije i ljudskih prava“. Treba napomenuti da je Kirgistan član Evroazijske ekonomske unije, zajedno sa Rusijom, Jermenijom i Belorusijom.
Dodatni pritisak na Rusiju stvaraju optužbe nemačkih zvaničnika da je ruski disident Aleksej Navaljni otrovan upotrebom Novičoka, „nervnog agensa iz sovjetske ere“. Iako se Navaljni od tada oporavio i izašao iz bolnice, nemački zvaničnici, kao i Britanci, ne trude se da objasne čudesan oporavak od navodno smrtonosnog nervnog gasa. Štaviše, nemački ministar spoljnih poslova zapretio je Rusiji ozbiljnim sankcijama. Od Nemačke se očekuje da otkaže ruski gasovod Severni tok 2, što bi bio ozbiljan udarac za Rusiju u vreme niskih cena nafte i drugih posledica pandemije.
Nemačka ne pokušava da istraži ni misterioznu rusku saputnicu Navaljnog Mariju Pevčik, koja tvrdi da je uzela otrovanu praznu flašu iz Navaljnijeve hotelske sobe u Tomsku. Nakon što je flašu lično dostavila Berlinu, brzo je odletela za London gde inače živi. Pevčik navodno ima bliske kontakte sa Mihailom Hodorkovskim, osuđenim prevarantom i Putinovim neprijateljem, koji finansira Navaljnijevu antikorupcijsku fondaciju (FBK). Postoje osnovane sumnje da je Pevčik saradnica MI6, koji je vodio još jednu istragu o trovanju Novičokom 2018. godine; tada su ruski prebeg Sergej Skripalj i njegova ćerka Julia otrovani u Engleskoj, u operaciji ruskih agenata.
(William Engdahl/NewEasternOutlook-ZTP, foto: Sputnik)
