U nedostatku vakcine ili efikasnih lekova, postavlja se pitanje koliko dugo će pandemija da traje. Tim povodom je grupa stručnjaka za javno zdravlje sa univerziteta Harvard, Oksford i Stenford potpisala peticiju kojom se apeluje na svetske vlade da radikalno izmene pristup pandemiji.
Velika Baringtonska deklaracija, nazvana po gradu u Masačusetsu gde je potpisana 4. oktobra, preporučuje slobodno širenje zaraze među mlađim i zdravijim osoboma, uz preduzimanje mera za zaštitu najugroženijih grupa. Ovaj pristup počiva na „imuniteta krda“, odnosno prestanku širenja bolesti u trenutku kada dovoljan postotak stanovništva postane imun, što je i dalje kontroverzna ideja.
Teza
14. oktobra se druga grupa medicinskih stručnjaka oglasila u časopisu Lancet, nazivajući deklaraciju „opasnom zabludom koja nije potkrepljena naučnim dokazima“. Njihovo pismo takođe ima grandiozan naslov: Džon Snou Memorandum, nazvan po engleskom lekaru koji je uspostavio principe epidemiologije 1850-ih. Njime se vlade pozivaju da učine sve što je potrebno radi suzbijanja koronavirusa. Preporučuje se uvođenje strogih mera dok države ne optimizuju svoje sisteme za testiranje, praćenje i izolaciju zaraženih. Peticije su izazvale burne reakcije na društvenim mrežama i prikupile hiljade potpisa naučnika iz čitavog sveta.
Preporuke Baringtonske deklaracije su vrlo rizične. Još uvek nije utvrđeno da li zaražene osobe razvijaju trajni imunitet na reinfekciju i koliko je takav imunitet raširen. Nekoliko slučajeva ponovne infekcije još uvek nije detaljno istraženo, a puno slučajeva prolazi neotkriveno. Oko 80% zaraženih koronavirusom ima blage simptome ili ih uopšte nema. Većina blagih slučajeva se ne testira, čak ni u zemljama sa velikim kapacitetom za testiranje.
Ako je imuni odgovor na Sars-Cov-2 sličan ostalim koronavirusima, prokužavanje bi pre li kasnije usporilo širenje virusa, bar na određeni period. Pitanje je koliko bi taj period trajao. Četiri od šest koronovirusa uzrokuju simptome „obične prehlade“, a imunitet obično traje manje od godinu dana. Preostala dva virusa, Sars i Mers, izazivaju ozbiljne bolesti, dok imunitet traje nekoliko godina. Ako je zaštita od Sars-Cov-2 kratkotrajna ili relativno slaba, virus će se širiti u cikličnim talasima poput drugih sezonskih respiratornih bolesti. Ukoliko je dugovečniji, preporuke Baringtonske deklaracije imaće prednost.
Antiteza
Međutim, autori Džon Snou Memoranduma smatraju bi smrtnost i trajna oštećenja bili ogromni. Procenat stanovništva koji bi trebalo da se zarazi zavisi od lakoće širenja Sars-Cov-2. Bez socijalnog distanciranja, imunitet krda bio bi dostignut na dve trećine do tri četvrtine zaraženih. Ovaj model pretpostavlja da svi imaju iste šanse za infekciju, što u stvarnosti nije slučaj. Ako podložnost infekciji varira, tada je prag kolektivnog imuniteta niži nego što model sugeriše. Na primer, mladi ljudi imaju više kontakata nego stariji i samim tim veću verovatnoću da se zaraze. Neki modeli koji računaju sa promenljivom stopom kontakata ukazuju da bi prag imuniteta krda u zapadnoj Evropi mogao biti znatno niži, oko 43%.
Dakle, ukoliko se dopusti prokužavanje, blizu polovine stanovništva će se zaraziti tokom šest meseci. Za to veme države bi morale udvostručiti napore za zaštitu rizičnih grupa. Međutim, prepoznavanje faktora rizika, poput starosne dobi, gojaznosti i dijabetesa, često nije od velike koristi u praksi. Većina ljudi ne može da promeni svoje životne navike, pogotovo dok je toliko prenosnika zaraze u socijalnom okruženju. Iako je smrtnost od covida-19 najveća među starijom popualcijom, osobe srednjih godina takođe su pod visokim rizikom; na vrhuncu epidemije u Engleskoj i Velsu, smrtnost u starosnoj grupi 45-64 bila je 80% veća nego obično, uprkos strogim merama karantina.
Sinteza?
Plan Baringtonske deklaracije podrazumeva visokog rizik ali i visoku nagradu. S druge strane, Džon Snou Memorandum bi kratkoročno smanjio broj smrtnih slučajeva, ali dugoročno bi posledice zatvaranja i drugih rigoroznih mera podigle stopu mortaliteta. Uz nešto sreće, čitava ova debata će nestati sa izumom vakcine ili razvojem efikasnih lekova. Ukoliko covid-19 bude manje smrtonosan, a imunitet krda dođe sa vakcinom, argumenti obe peticije će se eventualno spojiti.
(TheEconomist-ZTP, foto: ContagionLive)
