Novi ugovor sa Gaspromom? Energetika vuče Bugarsku nazad u rusku orbitu

Bugarska prelazna vlada je bila na vlasti samo tri dana pre nego što su se demonstranti pojavili ispred kancelarije predsednika tražeći da vlada podnese ostavku. Demonstracije u Sofiji počele su nakon vesti da nova vlada razmatra obnavljanje ugovora sa ruskim energetskim gigantom Gaspromom koji Bugarsku ne snabdeva gasom od aprila. „Ovo nije Moskva,“ uzvikivali su demonstranti, što je uobičajena parola na protestima u Sofiji.

Gasprom je pokrivao više od 90 odsto bugarskog tržišta sve dok ta zemlja, zajedno sa Poljskom, nije odbila da plaća gas u rubljama. EU namerava da prekine zavisnost od ruskih fosilnih goriva do kraja decenije, što je odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, ali Bugarska je bila među prvim zemaljama kojima su prekinute isporuke gasa pošto je Rusija počela da koristi kontrolu nad snabdevanjem kao polugu moći. Vladi bugarskog premijera Kirila Petkova, koji je u aprilu odbio zahteve Rusije, izglasano je nepoverenje u junu. Koaliciona vlada koju je vodio je raspuštena, a u avgustu je novu prelaznu vladu postavio predsednik Rumen Radev, inače blizak proruskom BSP-u (Bugarska socijalistička partija).

Prelazna vlada je stupila na dužnost šaljući dramatične poruke, naročito po pitanju snabdevanja Bugarske energijom. Jedna od glavnih optužbi izneta je na račun prethodne vlade jer nije obezbedila dovoljno gasa za zimu. Pre nego što raspuštena, vlada Petkova je radila na završetku gasnog interkonektora sa Grčkom i obezbedila sedam tankera američkog tečnog prirodnog gasa (LNG), ali oba aranžmana je morala da završi prelazna vlada. Umesto toga, novo rukovodstvo, postavljeno da premosti jaz do izbora 2. oktobra, utire put nazad ka Gaspromu. Na konferenciji za novinare 22. avgusta, privremeni ministar energetike Rosen Hristov rekao je da je povratak ruskom dobavljaču „neizbežan“. Protivljenje Gaspromu u aprilu bila je velika promena u bugarskom odnosu prema Rusiji. Ali prelazna vlada može, dok je na vlasti, da preorijentiše zemlju. Zato „Ovu situaciju ne treba potcenjivati“, kaže Genadij Kondarev, saradnik klimatskog istraživačkog centra E3G. „Bugarska je trenutno geopolitički prekidač, što nas čini važnijim od pozicije još jednog malog potrošača gasa.”

Tokom većeg dela protekle decenije, zemljom je upravljao Bojko Borisov, koji je išao linijom javne podrške EU dok je sprovodio projekte koji su služili ruskim interesima, uključujući brzi završetak gasovoda Turski tok. Borisov je izgubio vlast 2021. nakon antikorupcijskih protesta, započevši godinu sa tri izborna turnusa. Nakon što prva dva nisu donela održive vlade, u trećem je pobedila Nastavljamo promene, nova stranka koju su osnovali ministri privremene vlade, uključujući Petkova. (Naziv stranke aludira na njihov kontinuirani rad na suzbijanju korupcije.) Iako su dobili najviše glasova i uspeli da formiraju koaliciju, bilo je to klimavo primirje između četiri stranke, uključujući BSP.

BSP ima dugu istoriju veza sa Rusijom. Današnja partija je direktan potomak stare bugarske komunističke partije, koja je bila lojalan partner Sovjetskom Savezu. Bugarska je sada članica NATO-a i EU, ali „se dugo smatra trojanskim konjem u EU“, kaže Kostanca Rangelova, viši analitičar u Centru za proučavanje demokratije. Nakon što je Petkov svrgnut sa mesta premijera, označio je ruski uticaj kao dublji razlog za kolaps svoje vlade. Predsednik Radev, koji je imenovao aktuelnu vladu, nazvao je udaljavanje Bugarske od Rusije strateškom greškom; nedavno je osudio rat u Ukrajini, ali se uzdržao od slanja vojne podrške. Otkako je preuzela vlast početkom avgusta, prelazna vlada je dotadašnju proevropsku energetsku politiku preusmerila ka Moskvi. „Ovo zovemo zarobljavanje države,“ napominje Rangelova. „Politički, geopolitički i ekonomski interesi Rusije ovde se brane iznutra.”

Kirjakos Micotakis i Kiril Petkov, otvaranje gasnog interkonektora, Komotini, Grčka, jul 2022. (foto: Eurokinissi)

Bugarska će 2. oktobra održati svoje četvrte izbore za manje od dve godine. Trenutni favoriti su Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB), Borisovljeva partija desnog centra, i Nastavljamo promenu, obe sa preko 20 odsto podrške u anketama. Preporod, stranka krajnje desnice, gotovo je udvostručila svoju podršku (9 odsto) od početka rata u Ukrajini, uz snažnu nacionalističku, prorusku kampanju. Ali obezbeđivanje zaliha gasa za zimu je aktuelno sada, a ne posle izbora. Dakle, iako bi prelazna vlada trebalo da opstane samo do početka oktobra, njene odluke o energetskoj politici imaće dalekosežnije posledice. Obnavljanje ugovora sa Gaspromom nosi mnoge rizike, kažu stručnjaci. To bi moglo da ugrozi i fondove EU i ukupnu solidarnost unutar bloka, koji se protivi ratu u Ukrajini. Takođe bi prepustilo Bugare ruskim hirovima ove zime. Uostalom, Moskva je već prekidala snabdevanje i mogla bi to ponovo da uradi. Čak i zemljama poput Nemačke koje su pristale da plaćaju u rubljama, gas je uskraćen. „Neverovatno je šta vlada trenutno radi,“ primećuje Rangelova, „jer geopolitička situacija je takva da rizikujemo potpuni prekid protoka gasa iz Rusije ka Evropi“.

Vlada Petkova je u maju inicirala prijem tankera natovarenih američkim LNG-om. Ali kada LNG stigne brodom, treba ga preraditi nazad u gasovito stanje da bi tekao kroz gasovode. Turska ne dozvoljava tankerima da prođu kroz Bosfor i tako stignu do bugarskih crnomorskih luka; stoga Bugarska mora da sklapa aranžmane sa Grčkom kako bi gas stigao na njene terminale i odatle prebačen u Bugarsku. Zadatak finalizacije zimskog snabdevanja iz sedam tankera ostavljen je prelaznoj vladi. Na istoj konferenciji za novinare na kojoj je povratak Gaspromu nazvao „neizbežnim“, Hristov je takođe rekao da će Bugarska moći da prihvati samo jedan LNG tanker, jer nije obezbedila prava na istovar za ostale.

Bugarska koristi oko 3 milijarde kubnih metara gasa godišnje, što je manje od 1 odsto ukupne potrošnje u Evropi. Gorivo koje distribuira državni Bulgargas koristi se u industrijske svrhe, kao što je proizvodnja đubriva i stakla, i za grejanje glavnog grada. (Drugi gradovi imaju privatno gasno grejanje ili koriste državne toplane na ugalj.) „Ako dođemo u situaciju da ruski gas bude potpuno uskraćen svim evropskim zemljama, onda će određene zemlje biti veoma ranjive i pod jakim pritiskom da se povinuju ruskim zahtevima kako bi dobile gas,“ dodaje Rangelova. „Zato je to tako moćno geopolitičko oružje.” Osim LNG tankera, Bugarska bi mogla da diverzifikuje svoje snabdevanje preko interkonektora sa Grčkom koji se gradi više od jedne decenije i koji bi pokrivao oko trećinu domaćeg tržišta.

Dok je Borisov vodio zemlju, gasovod Turski tok, vredan 1,5 milijardi evra, koji prenosi ruski gas preko Bugarske do Srbije i Mađarske, izgrađen je za godinu dana. Grčki interkonektor je kompletiran ovog leta, kada je Petkov proslavio završetak građevinskih radova sa svojim grčkim kolegom. Od sredine juna, „svi kapaciteti su napunjeni gasom i uspešno testirani sa stvarnim količinama prirodnog gasa“, kaže Teodora Georgieva, izvršni direktor bugarskog dela ICGB-a, zajedničke kompanije koja će upravljati gasovodom. Sva glavna postrojenja su završena, prema njenim rečima, i mogla bi da budu operativna do kraja avgusta. Interkonektor je mogao da dobije konačnu dozvolu za transport gasa iz Azerbejdžana u Bugarsku u istom roku. Ali prvog dana na mestu vršioca dužnosti, Hristov je stopirao projekat ukidanjem dozvole nadzornog odbora ICGB-a.

Nakon protesta i negodovanja javnosti, Hristov je promenio odluku o interkonektoru. Novi menadžment je imenovan 15. avgusta, a prelazna vlada kaže da će interkonektor biti spreman do oktobra. Ali povratak Gaspromu je ponovo na stolu, a vlada je rad na interkonektoru ocenila kao „veoma težak, tako da bi sve moglo da krene naopako“, kaže Rangelova. „Videćemo da li će to biti ispunjeno,“ rekla je. „Još uvek sam vrlo sumnjičava.“ Iako bi grčki interkonektor pomogao Bugarskoj da diverzifikuje svoje snabdevanje gasom, dugoročno će zemlja morati da odustane od gasa kako bi ispunila klimatske ciljeve evropskog Green Deal-a. „U pogledu klimatske agende, gas nema daleku perspektivu,“ kaže Kondarev. „Već 2030-ih, moraćemo da razmišljamo o potpunom ukidanju.”

Očekuje se da će novi ugovor sa Gaspromom biti dugoročan, što će Bugarsku vezati za ruskog dobavljača i sve skuplje fosilno gorivo. Iako je dobijanje bolje cene korišćeno kao argument za obnavljane ugovora, cene gasa u Evropi trenutno su 10 puta veće od decenijskog proseka jer je Rusija nastavila da smanjuje isporuke. Čak i pre invazije na Ukrajinu, Rusija je počela da smanjuje isporuke Evropi; sada je protok četiri puta manji nego prošlog avgusta, a evropska veleprodajna cena je porasla na skoro 300 evra po megavat-satu. Kako se zima približava, očekuje se da će cena dodatno rasti. EU pokušava da reši problem iz ugla potražnje. Blok se složio oko smanjenja upotrebe gasa za 15 odsto po zemlji i ohrabrio pojedine članice da naprave zalihe. Energetska efikasnost je takođe deo dugoročnog smanjenja, posebno u Bugarskoj, koja ima energetski najintenzivniju ekonomiju u EU.

(ForeignPolicy-ZTP, foto: Dimitris Tosidis/EPA)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.