Prva zvanična poseta švajcarskog predsednika Gija Parmelana Briselu zaključena je susretom sa predsednicom Evropske komisije Ursulom von der Lajen. S obzirom da Švajcarska nije u mogućnosti da primeni novi institucionalni sporazum sa EU, međusobni odnosi su zašli u ćorsokak. Uoči susreta, Parmelan je uveravao svoje sunarodnike da neće poput Borisa Džonsona zalupiti vrata iza sebe.
Iako se poređenje sa Bregzitom nameće samo od sebe, ono nije sasvim prikladno: dok se Velika Britanija udaljava od EU, Švajcarska joj se približava. Ova zemlja namerava da proširi svoje odnose sa 27 zemalja članica unije. Problem je što, poput UK, želi da zadrži i pun suverenitet. Ovu kvadraturu kruga je veoma teško rešiti. Brisel ne trpi izbirljivost oko traženja prava bez prihvatanja obaveza; ne može ne-članicama dati privilegije koje čak ni članice nemaju. Međutim, dok je svet zahvaćen previranjima, EU i te kako ima interesa da sačuva odnose sa bliskim zemljama poput Švajcarske.
Na referendumu iz 1992. godine, Švajcarci su odbili članstvo u EU. Nakon toga su ispregovarali trgovinski sporazum sa Briselom i na tome gradili sve potonje dogovore; trenutno imaju najmanje 120 bilateralnih sporazuma koji dobro funkcionišu. Time obezbeđuju tržišta za švajcarske farmaceutske proizvode, metale i hemikalije u zamenu za poštovanje pravila unutar evropskog tržišta i simbolične donacije siromašnim regionima EU. Švajcarska je članica šengenske zone u kojoj ne postoje granične kontrole. Učestvuje u programu razmene studenata (Erasmus), u naučnim istraživanjima i policijskim aktivnostima. Pristup zdravstvenom sistemu unije, kao i tržištu električne energije, visoko je na švajcarskoj listi prioriteta.
Neki smatraju da Švajcarska ima idealnu poziciju: pristup najvećem tržištu na svetu i pravo da zaigra na kartu suvereniteta kad god poželi. Prema istraživanju iz 2019., nijedna zemlja ne profitira više od evropskog tržišta nego Švajcarska; iako njena dodata vrednost za prosečnog građanina EU iznosi 834 evra godišnje, prosečan Švajcarac dobija 2.895 evra. U švajcarskim pograničnim oblastima blizu Bazela ili Ženeve, desetine hiljada građana putuju na posao preko granice. Bolnice, restorani i druga preduzeća se oslanjaju na ovaj promet. Mnogi tvrde da Švajcarska ima neku vrstu „pasivnog članstva u EU“.
U Briselu su, međutim, Švajcarci poznati kao neugodni klijenti. Iako Norveška, još jedna ne-članica sa širokim pristupom tržištu, nikada ne dovodi u pitanje svoj finansijski doprinos EU, Švajcarska ga redovno uskraćuje kako bi isterala svoje. Švajcarski referendumi takođe su razlog trvenja. Glasanje za imigracionu kvotu 2014. godine, na primer, kršilo je bilateralne sporazume sa EU.
Referendum iz 2014. bio je poslednja kap za EU. Unija je razumela koliko je teško upravljati bilateralnim sporazumima. Stalno ih treba obnavljati ili ažurirati poput iPhone-a koji inače ne bi mogao da koristi nove aplikacije. To iziskuje stalne pregovore između dve strane. Štaviše, ako jedna od strana otkaže ili prekrši jedan bilateralni sporazum, drugi se automatski ruše. Zbog toga su, nakon referenduma o imigracionoj kvoti, Bern i Brisel započeli pregovore o novom pravnom okviru koji bi obuhvatio sve postojeće sporazume i smanjio političke tenzije. Dogovor oko teksta sporazuma postignut je 2018. godine.
Danas svih 27 članica EU i dalje poštuje ovaj dogovor, ali na švajcarskoj strani ima problema. Švajcarska vlada je 2018. zatražila pauzu radi konsultacija sa političkim partijama, socijalnim partnerima i građanima. Ove grupe su tada kritikovale nacrt i tražile izmene, što je potrajalo više od dve godine. Umesto da brani nacrt, vlada je formulisala tri dodatna zahteva koja EU smatra neizvodljivim. Bern želi izuzeće od pravila o državnoj pomoći, izuzeće od socijalnih davanja za građane EU i posebne restrikcije radnog prava koje bi evropska preduzeća u Švajcarskoj učinila manje konkurentnim u odnosu na domaće kompanije. Nijedan od tri zahteva EU nikada ne bi ispunila zemljama članicama.
Ovde se vraćamo na paralelu sa Bregzitom. Prošle godine, kada je London tražio maksimalan pristup EU tržištu uz minimalno poštovanje pravila, svih 27 članica se usprotivilo, želeći da sačuvaju jedinstveno tržište. Ovakav stav je trebalo da posluži i kao upozorenje drugim ne-članicama koje bi tražile sličan tretman. Nakon Bregzita, EU je postala manje fleksibilna, što Švajcarskoj uskraćuje mogućnost da dobije specijalan aranžman.
Čim je u decembru 2020. zaključen sporazum između EU i Velike Britanije, Švajcarci su pročešljali tekst. Pronašli su dve stavke koje su ih učinile ljubomornim. Prva je da Evropski sud pravde nema direktnu nadležnost u sporovima između Londona i Brisela. Druga je da Britanci ne moraju „dinamično“ da slede evropska pravila kao što to čini Švajcarska. Nedugo zatim su švajcarski političari i građani nagovarali svoju vladu da ode u Brisel i zahteva iste stvari.
Unija je pokušala da objasni da Švajcarska ne može dobiti ove ustupke jer je njen odnos sa EU mnogo bliži od britanskog. Sporovi sa Švajcarskom, po pravilu, uključuju tržišna pitanja. Jedini sud koji se može baviti tržišnim pitanjima je Evropski sud pravde u Luksemburgu, ali mnogim Švajcarcima to nije prihvatljivo. U tom smislu, Bregzit je sigurno pojačao tenzije između EU i Švajcarske.
Mesecima se glavne teme u švajcarskim medijiama svode na dve stvari: mere protiv covida-19 i okvirni sporazumu sa EU. Švajcarska vlada je podeljena. Prema lokalnim izveštajima, ministri se ne mogu složiti ni oko poruke koju bi Parmelan trebalo da uputi Briselu: da li će Švajcarska da odustane od novog sporazuma ili da inicira nove pregovore.
Za to vreme, politički lumeni su se razmahali. Milijarder Alfred Gantner je osnovao pokret protiv okvirnog sporazuma pod nazivom Allianz Kompass/Europa; podržale su ga kompanije, farmeri, pa čak i sindikati. On želi „Bregzit plus“, dakle trgovinu i ništa drugo. Protiv sporazuma je krajnje desna Švajcarska narodna partija, iz koje dolazi Parmelan, kao i preduzetnička udruga Autonomiesuisse. Socijaldemokrate i liberali su podeljeni, a pojavili su se i proevropski pokreti.
Ovo je duboka kriza. Bez novog okvirnog sporazuma, postojeći bilateralni sporazumi ostaju na snazi. Ali Brisel odbija da ih ažurira sve dok Švajcarska nastavlja da odlaže novi dogovor. Ako EU ostane čvrsta, Švajcarska bi u maju mogla da izgubi kupce za nove medicinske uređaje. Još nekoliko sektora bi postepeno bilo isključeno. Brisel je Švajcarskoj već ukinuo pristup tržištu električne energije i zdravstvenih usluga.
(ForeignPolicy-ZTP, foto: Keystone/AP)
