Novi signal sa Proksime Kentauri uzbunio lovce na NLO

Inicijativa za napredno skeniranje svemira, vredna 100 miliona dolara, osnovana od strane milijardera Jurija Milnera, identifikovala je misteriozni radio signal koji kao da dolazi sa Proksime Kentauri.

Ovo je izazvalo poplavu uzbuđenja u štampi i među samim naučnicima. Otkriće, o kojem je izvestio Guardian, ali koje tek treba da bude objavljeno u naučnom časopisu, možda je prvi verodostojni signal vanzemaljske inteligencije (SETI). Nazvan je Breakthrough Listen Candidate 1 ili jednostavno BLC-1.

Istraživački tim još uvek obrađuje podatke, ali znamo da je radio signal detektovao teleskop Parkes u Australiji, dok je bio usmeren prema zvezdi Proksima Kentauri, koja u svojoj orbiti ima najmanje jednu nastanjivu planetu. Signal je bio prisutan tokom čitave sesije posmatranja, u trajanju od nekoliko sati, a nestao je kada je teleskop uperen u drugom pravcu.

Signal je bio „uskopojasan“, što znači da je zauzimao samo mali opseg radio frekvencija, i ponašao kao da dolazi sa pokretne planete. Upravo su ovakve  karakteristike tražili SETI-evi naučnici još otkad je astronom Frenk Drejk započeo pionirski projekat pre 60 godina.

Iako je ovo izuzetan napredak u potrazi za vanzemaljskom civilizacijom, signal BLC-1 takođe iziskuje preispitivanje istraživačkih metoda. BLC-1 je od početka istraživanja SETI-a imao isti problem: nestablian signal. BLC-1 nije primećen od kada je prvi put otkriven u proleće 2019.

Ako BLC-1 bude potvrđen kao pouzdan SETI signal, to će biti prvi put od „Wow! signala“ zabeleženog 1977. To je verovatno najpoznatiji primer nedoslednog SETI signala, jer više nikada nije primećen. To ne znači da nije bio vanzemaljske prirode. Savršeno nebesko poravnanje pokretnih ili rotirajućih odašiljača i prijemnika, odvojenih međuzvezdanim rastojanjima, uvek će biti slučajni i privremeni fenomen.

Jedan od mogućih iskoraka je odustajanje od velikih satelitskih tanjira, kakvi se koriste u okviru SETI-a. Parabolični tanjir zahvata prilično veliko područje neba, ali kada se detektuje signal, ne postoji način da se utvrdi odakle je došao. Dakle, dok je teleskop Parkes osmatrao Proksimu Kentauri, stotine hiljada drugih galaktičkih zvezda takođe su bile prisutne u vidnom polju. Bilo koja od njih mogla je biti izvor BLC-1.

Ovaj problem se može prevazići istovremenom upotrebom nekoliko velikih tanjira, razdvojenih stotinama, pa i hiljadama kilometara. Kombinovanjem njihovih signala pomoću tehnike poznate kao Vrlo duga interferometrija, poreklo signala može se utvrditi sa velikom tačnošću, praktično svesti na jednu zvezdu.

Za obližnje zvezde poput Proksime Kentauri možemo postići preciznost od hiljaditog dela astronomske jedinice (udaljenost između Sunca i Zemlje). To bi nam omogućilo da prepoznamo ne samo zvezdani sistem već i najbližu planetu koja emituje signal. Sa takvim pristupom, kretanje većine signala moglo bi se izmeriti za godinu dana ili manje.

Povrh toga, teleskopi udaljeni stotinama kilometara ne bi hvatali radio smetnje sa Zemlje. Dakle, ljudsko ometanje koje je izazvalo veliki broj lažnih svemirskih signala u prošlosti, uključujući orbitalne satelite, pa čak i mikrotalasne pećnice, potpuno bi se izbeglo.

Ova vrsta interferometrije je pouzdana tehnika koja postoji od poznih 1960-ih. Zašto je onda SETI sistematski ne primenjuje? Razlog je to što kombinovanje podataka iz niza teleskopa zahteva više napora u svim aspektima istraživanja, uključujući i veće računarske resurse. Na primer, posmatranje od samo nekoliko minuta generisalo bi terabajte podataka (1 terabajt je 1.024 gigabajta).

Neki pomaci su ipak učinjeni. BLC projekat namerava da angažuje niz teleskopa poput MeerKAT, Veliki teleskop Janski (JVLA) i kvadratno kilometarski opsseg (SKA). U međuvremenu, pripremite se seriju nejasnih radio fenomena, ali i mogući ponovni susret sa BLC-1. Određivanje tačne lokacije i kretanja ovih signala jedini je način za donošenje konačnih zaključaka.

(TheConversation-ZTP, foto: CSIRO)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.