Na desetine vakcina protiv koronavirusa ušlo je u klinička ispitivanja tokom 2020. godine, a nekoliko je odobreno za hitnu upotrebu u raznim zemljama. To znači da se injekcije mogu davati građanima, dok njihovi kreatori nastavljaju da prikupljaju podatke o bezbednosti i efikasnosti. Ako ispune sve nužne kriterijume, ove vakcine će u potpunosti biti odobrene, a u nekim zemljama već jesu. Evo kratkog vodiča kroz aktuelne covid-19 vakcine.
Pfizer-BioNTech
Vakcina koju su razvili američki Pfizer i nemačka biotehnološka kompanija BioNTech je 95% efikasna u sprečavanju covida-19, utvrdilo je opsežno istraživanje. Vakcina se daje u dve doze, u razmaku od tri nedelje, i mora se čuvati na -70°C. Ovo je prva vakcina koju je 11. decembra prošle godine američka Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila za hitnu upotrebu.
Još nekoliko zemalja je odobrilo ovu vakcinu za vanrednu upotrebu, uključujući V. Britaniju, Argentinu, Čile i Singapur, dok se Evropska unija priključila 21. decembra, preneo je New York Times. Bahrein, Kanada, Saudijska Arabija i Švajcarska su u potpunosti odobrili vakcinu.
Ključni sastojak vakcine je molekul nazvan mRNK. Slično molekulu DNK, mRNK sadrži uputstva za izgradnju specifičnih proteina; u ovom slučaju, mRNK kodira šiljasti protein koronavirusa, tj. strukturu koja se nalazi na površini virusa i preko koje se inficiraju ljudske ćelija. Kada se ubrizga u telo, vakcina daje uputstva ljudskim ćelijama da grade ovaj protein, a imuni sistem uči da ga prepozna i napadne.
Moderna
Vakcina koju su razvili američka biotehnološka kompanija Moderna i Nacionalni institut za alergiju i zarazne bolesti (NIAID) takođe se bazira na mRNK, dok se efikasnost protiv covida-19 procenjuje na 94,5%. Kao i vakcina Pfizer-BioNTech-a, isporučuje se u dve doze, ali u razmaku od četiri nedelje. Druga razlika je u tome što se Modernina vakcina može čuvati na -20°C, dakle ne zahteva duboko zamrzavanje poput Pfizerovih injekcija. FDA je odobrila vakcinu Moderne za hitnu upotrebu 18. decembra, a Izrael i Evropska agencija za lekove u januaru. Kanada je vakcinu u potpunosti dozvolila 23. decembra.
Oxford-AstraZeneca
Procenjuje se da je vakcina koju su razvili Univerzitet Okford i farmaceutska kompanija AstraZeneca oko 70% efikasna u sprečavanju covida-19, pri čemu je prilagođavanje doze u kliničkim ispitivanjima pojačalo njenu efikasnost.
Kod osoba kojima su date dve pune doze, u razmaku od 28 dana, vakcina je bila efikasna oko 62%; pak, polovična doza praćena punom dozom bila je efikasna 90%, navodi se u početnim analizama. Međutim, učesnici kliničkog ispitivanja koji su dobili polovične doze učinili su to greškom, a neki naučnici su sumnjali koliko su rani rezultati bili reprezentativni.
Velika Britanija i Argentina odobrili su vakcinu Oxford-AstraZeneca za hitnu upotrebu krajem decembra, a Indija i Meksiko u januaru. Injekcije sadrže oslabljenu verziju adenovirusa, tj. virusa obične prehlade koji prirodno zaražava šimpanze. Naučnici su modifikovali virus tako da se ne može umnožavati u ljudskim ćelijama, a zatim su dodali gene koji kodiraju šiljasti protein koronavirusa. Sadržaj vakcine ulazi u ćelije i isporučuje ove proteinske gene, koji se zatim koriste za izgradnju samog proteina. Prisustvo ovog proteina pokreće imunološki odgovor.
Sinopharm (Pekinški institut za biološke proizvode)
Kineska državna Nacionalna farmaceutska grupa Sinopharm i Pekinški institut za biološke proizvode razvili su vakcinu od deaktiviranog koronavirusa, odnosno modifikovanu verziju Sars-Cov-2 koja se ne može razmnožavati. Krajem decembra, Sinopharm je objavio da je vakcina, nazvana BBIBP-CorV, efikasna preko 79%. Reč je o preliminarnim podacima iz poznih stadijuma kliničkih ispitivanja, pri čemu ih kompanija još uvek nije objavila.
Prošlog leta, Kina je odobrila Sinopharmu da građevinske radnike, diplomate i studente imunizuje jednim od svoja dva kandidata za covid-19 vakcinu, uključujući BBIBP-CorV. Blizu milion građana primilo je vakcinu do novembra, prema rečima predsednika kompanije.
UA Emirati odobrili su BBIBP-CorV za hitnu upotrebu u septembru, a zatim je u potpunosti dozvolili u decembru. Bahrein i Kina takođe su u decembru u potpunosti odobrili vakcinu, a Egipat ju je odobrio za hitnu upotrebu u januaru tekuće godine. Vakcina se daje u dve doze u razmaku od tri nedelje.
Sinopharm (Vuhanski institut za biološke proizvode)
Drugi Sinopharmov kandidat za vakcinu, razvijen u Institutu za biološke proizvode u Vuhanu, takođe koristi deaktivirani koronavirus kao svoju bazu. Vakcina je odobrena za hitnu upotrebu u Kini i Emiratima, ali se malo zna o njenoj efikasnosti.
CanSino
CanSino Biologics je u saradnji sa Pekinškim institutom za biotehnologiju razvio vakcinu koristeći oslabljeni adenovirus, ali onaj koji prirodno zaražava ljude, a ne šimpanze. Klinička ispitivanja i dalje traju, a efikasnost vakcine još nije poznata. Injekcija se daje u jednoj dozi. U junu 2020. godine, kineskoj vojsci je odobrena upotrebu vakcine CanSino, preneo je Rojters.
Sinovac
Kineska kompanija Sinovac Biotech razvila je vakcinu od deaktivirane verzije Sars-Cov-2. Vakcina, nazvana CoronaVac, daje se u dve doze u razmaku od 14 dana. Kina je ovu vakcinu odobrila za hitnu upotrebu u julu.
Procene variraju u pogledu efikasnosti vakcine, a zvanična procena još uvek nije objavljena. Jedno kliničko ispitivanje u Brazilu pokazalo je da je vakcina bila 78% efikasna u jednoj maloj podgrupi pacijenata, dok je ukupna efikasnost bliža 63%, navodi brazilski portal Estadao.
Bharat Biotech
Indijska kompanija Bharat Biotech, zajedno sa Indijskim savetom za medicinska istraživanja i Nacionalnim institutom za virusologiju, razvila je vakcinu od deaktiviranog koronavirusa, nazvanu Covaxin. Vakcina se daje u dve doze, u razmaku od četiri nedelje, i odobrena je za hitnu upotrebu u Indiji. Njena efikasnost nije poznata javnosti.
Istraživački institut Gamaleya
Istraživački institut Gamaleya pri ruskom ministarstvu zdravlja razvio je vakcinu protiv koronavirusa nazvanu Sputnik V, po ugledu na prvi veštački satelit na svetu. Vakcina sadrži dva virusa prehlade ili adenoviruse koji su modifikovani tako da se ne razmnožavaju u ljudskom telu; modifikovani virusi takođe sadrže gene koji kodiraju šiljasti protein koronavirusa.
U novembru je Rusija objavila da je vakcina efikasna 91,4%, i to na osnovu ranih kliničkih ispitivanja. (Kompletni detalji ispitivanja tek treba da budu objavljeni u stručnom časopisu.) Istog meseca, Rusija je ponudila vakcinu svojim građanima u okviru kampanje za masovnu imunizaciju. Rusija je već odobrila vakcinu za ograničenu upotrebu u avgustu, kada je bilo dostupno malo podataka iz kliničkih ispitivanja. Od novembra su Belorusija, Argentina i Srbija takođe odobrile ovu vakcinu za hitnu upotrebu.
Institut Vector
U oktobru 2020., Rusija je dala „regulatorno odobrenje“ za drugu vakcinu, koju je razvio Institut Vector, ruski biološki istraživački centar. Vakcina sadrži koronavirusne peptide, tj. deliće proteina koji se nalaze u virusu. Kao i Sputnjik V, vakcina je dozvoljena u Rusiji pre nego što su sprovedena opsežna klinička ispitivanja. Za sada je njena efikasnost nepoznata.
(LiveScience-ZTP, foto: Boston Medical Center)
