Izabrani predsednik SAD-a Džo Bajden kandidovao je Vilijama Bernsa za novog direktora CIA-e. Ako bude prihvaćen, Berns će biti prvi karijerni diplomata na mestu lidera glavne obaveštajne službe u zemlji. Suočen sa pritiskom progresivnog krila Demokratske stranke da odustane od kandidata povezanog sa upotrebom dronova i mučenja, Bajdenov izbor je signal raskida sa mračnim aspektima istorije CIA-e.
„Bil Berns je primeran diplomata sa višedecenijskim iskustvom u čuvanju bezbednosti našeg naroda i naše zemlje. On deli moje duboko uverenje da obaveštajne službe moraju biti apolitične i da obaveštajni profesionalci zaslužuju našu zahvalnost i naše poštovanje,“ rekao je Bajden uz najavu imenovanja.
Berns je proveo 33 godine u američkoj spoljnoj službi, a u penziju je otišao 2014. godine kao zamenik državnog sekretara. Tečno vladajući arapskim, ruskim i francuskim jezikom, Berns je služio kao američki ambasador u Moskvi i kao pomoćnik državnog sekretara za bliskoistočne poslove tokom prvog mandata Džordža V. Buša. Trenutno je predsednik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.
Mik Malroj, bivši službenik ministarstva odbrane tokom Trampove administracije i trenutni analitičar ABC News-a, kaže da je Berns imao ključnu ulogu u iranskom nuklearnom sporazumu iz 2015. godine, Obaminoj inicijativi za bliskoistočni mir i ukidanju libijskog oružanog programa. „Njegova kandidatura pokazuje kako dolazeća administracija gleda na ulogu CIA-e u čitavom sistemu nacionalne bezbednosti.“
Iako Berns nema zaleđe u obaveštajnim poslovima, bivši zvaničnici kažu da je dobro sarađivao sa CIA tokom karijere u Stejt departmentu, i očekuju da agenciji vratiti značaj nakon Trampove dugogodišnje kampanje protiv američkih službi bezbednosti.
„Nadahnut izbor,“ kaže Daglas London, bivši šef antiterorističkog odeljenja CIA-e za Južnu i Jugozapadnu Aziju. „On jeste i nije autsajder CIA-e. Dobro je sarađivao sa nama na nekoliko osetljivih programa. Vrlo poštovan, otvoren, nepretenciozan. Nije klasičan obaveštajac već iskusan igrač koji dobro funkcioniše na vašingtonskoj sceni. “
Pre napada 11. septembra, direktor CIA-e takođe je predvodio američku obaveštajnu zajednicu. Ali od 2005. godine, zajednicu vodi kombinacija političkih i obaveštajnih profesionalaca. Iako bi obaveštajac bolje razumeo operativne procedure i analitiku CIA-e, autsajder će možda doneti svežiju perspektivu.
Tokom svog mandata, Tramp je uporno pokušavao da politizuje i ocrni rad obaveštajnih službi. Priča se da je odlazeća direktorka CIA-e Đina Haspel u lošim odnosima sa predsednikom jer je odbila da skine tajnost sa podataka koje je Tramp hteo politički da iskoristi. Jedan od prvih Bernsovih izazova biće jačanje morala unutar agencije i vraćanje javnog poverenja u CIA-u kao nestranačku instituciju.
Berns će preuzeti agenciju u vreme brojnih međunarodnih rizika, od starih suparnika poput Rusije, Irana i Severne Koreje, do novih izazova u vidu sve ratobornije Kine, te nestabilnosti izazvane pandemijom i klimatskim promenama.
Berns nije nepoznato lice ni u Pekingu, koji će verovatno biti žarište Bajdenove spoljne politike. Dok je bio zamenik državnog sekretara, Berns je sa kineskim ministarstvom spoljnih poslova imao napete razgovore oko sajber-špijunaže, što je na kraju rezultiralo optužnicama američkog Ministarstva pravde. „Razgovori svakako nisu bili zabavni,“ primetio je Berns u svojim memoarima iz 2019. godine, The Back Channel. „Proveli smo sedam sati raspravljajući o industrijskoj špijunaži koju su sprovodili kineski državni organi, uključujući i kinesku vojsku. Kinezi su odbacili sve naše prigovore.“
Berns je postao istaknuti kritičar Trampa i državnog sekretara Majka Pompea nakon sage o impičmentu i saslušanja na Kapitol Hilu. Tada je tvrdio da Tramp urušava američki diplomatski kor, te da Pompeo nije činio dovoljno da zaštiti karijerne diplomate. Pompeo je odbacio Bernsove kritike kao „sumanute“ i optužio ga da se nudi sledećoj demokratskoj administraciji.
Berns je pretekao nekoliko prekaljenih obaveštajnih profesionalaca koji su navodno razmatrani za isti posao. Bivši direktor CIA-e Majkl Morel bio je glavni kandidat, međutim on se krajem decembra povukao iz konkurencije nakon što ga je demokratski senator Ron Vajden napao zbog izjava o praksi mučenja zatvorenika. Tom Donilon, savetnik za nacionalnu bezbednost iz Obamine administracije, takođe je pominjan kao kandidat, ali se naknadno sam povukao.
(ForeignPolicy-ZTP, foto: Bloomberg/Getty)
