Taman kada se činilo da Kina i Amerika prevazilaze aferu sa špijunskim balonima iz februara, pojavio se novi problem u vidu navodnog plana Kine da postavi prislušnu stanicu na Kubi. Kineske i kubanske vlasti postigle su tajni sporazum o postavljanju uređaja za elektronsko prisluškivanje, objavio je Wall Street Journal 8. juna, citirajući anoninme američke zvaničnike. Drugi mediji, kao što su Njujork Tajms i Politico, od tada su preneli slične izveštaje. WSJ je naveo da je Kina pristala da plati Kubi nekoliko milijardi dolara u sklopu sporazuma.
Bela kuća, Pentagon i kubanska vlada demantovali su ove izveštaje. „Ne znamo da Kina i Kuba razvijaju novi tip špijunske stanice,“ rekao je brigadni general Patrik Rajder, portparol Pentagona. Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost, rekao je da je američka vlada zaista zabrinuta zbog odnosa Kine i Kube, ali je uverena da može da ispuni američke bezbednosne obaveze kod kuće i u regionu. Izveštaji su ipak izazvali gnev antikineskih jastrebova u Kongresu, a usred nedavnih napora predsednika Džoa Bajdena da obnovi razmenu sa Kinom na visokom nivou. „Pozivamo Bajdenovu administraciju da preduzme korake kako bi sprečila ovu ozbiljnu pretnju našoj nacionalnoj bezbednosti i suverenitetu,“ rekli su poslanici iz Senatskog obaveštajnog komiteta u zajedničkom saopštenju. „Duboko smo uznemireni,“ rekli su Mark Vorner, Demokrata koji predsedava panelom, i Marko Rubio, potpredsednik iz redova Republikanaca.
Strateški značaj ovog sporazuma ostaje nejasan. Već dugo se izveštava da Kina ima malo vojno prisustvo na Kubi, kao i pristup prislušnim stanicama u Behukalu, blizu Havane, i u Santjago de Kubi, na jugoistočnoj obali. Takođe se smatra da Kina ima još nekoliko takvih objekata širom sveta, uključujući jedan u Argentini. Veruje se da i Amerika ima dosta svojih stanica, uključujući i one u blizini Kine, i američke vojne brodove i avione koji redovno sprovode operacije nadzora blizu kineske obale. Pa ipak, nova prislušna stanica na 160 kilometara od obale Floride mogla bi da poboljša sposobnost Kine da nadzire elektronske komunikacije, kretanje brodova i aviona i druge potencijalno osetljive aktivnosti na jugoistoku Sjedinjenih Država, gde se nalaze važne vojne baze. To bi bez sumnje podstaklo strepnje američkih i savezničkih zvaničnicika oko onoga što oni opisuju kao pokušaj Kine da proširi svoje vojno prisustvo i obaveštajne operacije širom sveta, dok sprovodi agresivnije presretanje američkih i savezničkih nadzornih operacija oko svojih granica.
Navedeni kineski planovi na Kubi sigurno će izazvati snažnu političku reakciju u Americi s obzirom na negativne sentimente prema Kini u javnosti i sa obe strane Kongresa. Umešanost Kube je posebno zabrinjavajuća zbog njene uloge u Hladnom ratu, kada je odluka Sovjetskog Saveza da tamo rasporedi nuklearne rakete 1962. izazvala sukob sa Amerikom koji je zamalo eskalirao u atomski rat. Kuba je takođe imala najveće sovjetske prekomorske prislušne stanice u Lurdu, blizu Havane, i dozvolila Rusiji da je koristi do ranih 2000-ih. Majk Galager, Republikanski kongresmen koji predsedava novim dvopartijskim Odborom za Komunističku partiju Kine, evocirao je Kubansku raketnu krizu reagujući na kineski plan. To nas „podseća da smo u Novom hladnom ratu koji nam je ponovo došao na prag“, rekao je političar u saopštenju, apelujući na ograničenje investicija u Kinu i kupovine zemlje od strane Kine u blizini američkih vojnih baza. „Moramo jasno da kažemo da, kao što je predsednik Kenedi rekao pre više od 60 godina uoči prethodne krize na Kubi, postoji ‘Jedan put koji nikada nećemo izabrati, a to je put predaje ili potčinjavanja’.” Niki Hejli, Republikanska predsednička kandidatkinja, napisala je na Tviteru: „Džo Bajden mora da se probudi zbog realne kineske pretnje na našem pragu.”
Prislušna stanica predstavlja zanemarljivu pretnju u poređenju sa nuklearnim projektilima. Ipak, sklonost preteranim reakcijama u trenutnoj političkoj atmosferi postala je očigledna u februaru kada je američki vojni avion oborio balon za koji je Pentagon tvrdio da je deo globalne kineske špijunske operacije i da je nadgledao američke vojne baze. Kina je rekla da je balon pratio vremenske prilike i skrenuo sa kursa, ali je Amerika odbacila to objašnjenje i odložila planiranu posetu državnog sekretara, Entonija Blinkena, Kini. Tada su obustavljeni napori da se ožive razgovori koji su zamrznuti nakon avgustovske posete Nensi Pelosi, predsednice Predstavničkog doma, Tajvanu. Sastanci nekih visokih zvaničnika nastavljeni su poslednjih nedelja, uključujući tajni boravak šefa CIA-e Vilijama Bernsa u Pekingu. Džejk Salivan, američki savetnik za nacionalnu bezbednost, u slično vreme je razgovarao sa najvišim kineskim diplomatom Vang Jijem u Beču. Rečeno je da je Blinkenova poseta pomerena za neki termin u junu. Međutim, nijedna strana to još nije potvrdila.
Kina je uspostavila bliske veze sa Kubom od kraja Hladnog rata i sada je njen najveći trgovinski partner i jedan od najvećih kreditora. Amerika je prekinula diplomatske odnose sa Kubom ubrzo nakon što je komunistički režim Fidela Kastra došao na vlast 1959. i obnovila ih tek 2014. Donald Tramp, bivši predsednik, ponovo je uveo sankcije Kubi dok je bio na vlasti. Bajden je ukinuo neke od njih. Amerika još uvek drži vojnu bazu u zalivu Gvantanamo, što je Kuba opisala kao nezakonitu okupaciju svoje teritorije. Amerika je u prošlosti koristila bazu kao signalno-obaveštajnu stanicu.
(TheEconomist-ZTP, foto: AFP)
