Eksperimentalna vakcina je uspešno eliminisala stare ćelije iz tela miševa, što je glodarima produžilo životni vek i zaustavilo tokove bolesti povezanih sa starenjem. Istraživači kažu da je ovaj eksperiment važan korak ka humanoj upotrebi, ali da li bi vakcina imala isti efekat na ljudima?
„Mislim da su podaci izuzetno pouzdani, i da dokazuju osnovni princip,“ rekao je Pol Robins sa Instituta za biologiju starenja i metabolizma na Univerzitetu u Minesoti. Teoretski, isti pristup bi funkcionisao i kod ljudi. Ali ključno pitanje je da li bi vakcina bila bezbedna za ljude, rekao je Robins za Live Science. Istraživači bi morali da sprovedu dodatna testiranja na životinjama, uključujući primate, kao i detaljna ispitivanja bezbednosti na ljudskim pacijentima.
Nova vakcina gađa stare ćelije, tj. ćelije koje su prestale da se razmnožavaju usled oštećenja ili stresa, ali ne umiru kada bi trebalo. One se akumuliraju kako starimo, jer imunski sistem postaje manje efikasan u izbacivanju takvih ćelija iz tela. Dotrajale ćelije oslobađaju jedinjenja koja izazivaju upale i tako oštećuju obližnje zdrave ćelije. Podaci sugerišu da nakupljanje ovakvih ćelija izaziva seriju bolesti povezanih sa starenjem, uključujući kancer, Alchajmerovu bolest i aterosklerozu.
Tokom protekle decenije naučnici su razvijali „senolitičke terapije“, odnosno lekove koji čiste dotrajale ćelije iz tela. Neki od ovih lekova su ublažili upale, odložili nastanak starosnih bolesti i produžili životni vek glodara. Nekoliko desetina ovakvih lekova je u fazi klinička ispitivanja na ljudskim pacijentima, rekao je Robins. Prednost vakcine u odnosu na lekove je u tome što bi pacijenti mogli da dobiju injekciju u svojoj 50. godini i izbegnu nakupljanje starih ćelija, istakao je Robins. Imunski sistem vakcinisane osobe bi bio obučen da traži stare ćelije i momentalno ih uništi; nasuprot tome, senolitički lekovi se moraju uzimati više puta, pošto bi se stare ćelije ponovo taložile nakon svakog tretmana.
U cilju razvoja vakcine, istraživači su odabrali specifičnu metu (antigen) na ostarelim ćelijama. Takođe, naučni tim planira da razvije dodatne vakcine koje će ciljati različite tipove dotrajalih ćelija, odnosno njihove površinske proteine koje imunski sistem može da tretira. Ali najpre će morati da identifikuje te proteine, a zatim da kreira vakcine koje će im odgovarati.
(LiveScience-ZTP, foto: Egoreichenkov Evgenii/Shutterstock)
