Nova teorija: Alchajmerova bolest nije moždani već autoimuni poremećaj?

Potraga za lekom za Alchajmerovu bolest postaje sve konkurentniji i sporniji poduhvat, a poslednjih nekoliko obeležilo je nekoliko velikih kontroverzi. U julu 2022, časopis Science je izvestio da je ključni istraživački rad iz 2006, objavljen u prestižnom časopisu Nature, koji je identifikovao podtip moždanog proteina nazvan beta-amiloid kao uzrok Alchajmerove bolesti, možda bio zasnovan na izmišljenim podacima.

Godinu dana ranije, u junu 2021, američka Uprava za hranu i lekove odobrila se adukanumab, beta-amiloid koji cilja antitela, kao tretman za Alchajmerovu bolest, iako su podaci koji podupiru njegovu upotrebu bili nepotpuni i kontradiktorni. Neki lekari tvrde da adukanumab nikada nije trebalo da bude odobren, dok drugi smatraju da mu treba dati šansu. Pošto je milionima ljudi potreban efikasan tretman, zašto istraživači još uvek posrću u potrazi za izlečenjem jedne od najvažnijih bolesti sa kojima se čovečanstvo suočava? Godinama su naučnici smatrali da je najvažnije sprečiti stvaranje nakupina beta-amiloida koje oštećuju mozak. U stvari, mi naučnici smo verovatno zapali u intelektualnu kolotečinu fokusirajući se skoro isključivo na ovaj pristup, te često zanemarujući ili čak ignorišući druga moguća objašnjenja.

Nažalost, proučavanje abnormalnih proteinskih nakupina nije proizvelo koristan lek ili terapiju. Potreba za novim pristupom Alchajmerovoj bolesti sada je glavni prioritet u moždanoj nauci. Moja laboratorija na Institutu Krembil, u sklopu Univerzitetske zdravstvene mreže u Torontu, razvija novu teoriju Alchajmerove bolesti. Na osnovu poslednjih 30 godina istraživanja, više ne smatramo da je Alchajmerova bolest prvenstveno bolest mozga. Umesto toga, verujemo da je Alchajmerova bolest uglavnom poremećaj imunskog sistema u mozgu. Imunski sistem, koji se nalazi u svakom organu u telu, je kolekcija ćelija i molekula koji pomažu u popravljanju povreda i zaštiti od uljeza. Kada se osoba spotakne i padne, imunski sistem pomaže u popravci oštećenih tkiva. Kada neko dobije virusnu ili bakterijsku infekciju, imunski sistem pomaže u borbi protiv ovih mikrobnih napadača. Isti procesi su prisutni u mozgu. Kada dođe do povrede glave, imunski sistem mozga se aktivira. Kada su bakterije prisutne u mozgu, imunski sistem je tu da uzvrati.

Verujemo da beta-amiloid nije abnormalno proizveden protein, već je molekul koji normalno nastaje i deo je imunskog sistema mozga. Predviđeno je da bude tamo. Kada dođe do povrede mozga ili kada su bakterije prisutne u mozgu, beta-amiloid je ključni faktor u sveobuhvatnom imunskom odgovoru mozga. I tu nastaje problem. Zbog upadljivih sličnosti između molekula masti koji čine i membrane bakterija i membrane moždanih ćelija, beta-amiloid ne može da razlikuje invazivne bakterije od moždanih ćelija domaćina, i greškom napada moždane ćelije koje bi trebalo da štiti. Ovo dovodi do hroničnog pada funkcija moždanih ćelija, što na kraju rezultira demencijom.

Kada se posmatra kao pogrešno usmereni napad imunskog sistema mozga na sam organ koji bi trebalo da brani, Alchajmerova bolest se ispostavlja kao autoimuna bolest. Postoje mnoge vrste autoimunih bolesti, kao što je reumatoidni artritis, kod kojih autoantitela imaju ključnu ulogu u razvoju bolesti i za koje steroidne terapije mogu biti efikasne. Ali ove terapije neće raditi protiv Alchajmerove bolesti. Mozak je veoma specifičan organ, prepoznat kao najsloženija struktura u univerzumu. U našem modelu Alchajmerove bolesti, beta-amiloid štiti i jača naš imunski sistem, ali, nažalost, takođe igra centralnu ulogu u autoimunom procesu koji, verujemo, može dovesti do razvoja Alchajmerove bolesti. Iako lekovi konvencionalni lekovi za autoimune bolesti možda neće delovati protiv Alchajmera, čvrsto verujemo da će ciljanje drugih puteva koji regulišu moždani imunitet dovesti do novih i efikasnih pristupa lečenju ove bolesti.

Pored autoimune teorije Alchajmerove bolesti, pojavile su se i razne druge teorije. Na primer, neki naučnici smatraju da je Alchajmer bolest sićušnih ćelijskih struktura zvanih mitohondrije; to su fabrike energije u svakoj ćeliji mozga; mitohondrije pretvaraju kiseonik iz vazduha koji udišemo i glukozu iz hrane koju jedemo u energiju potrebnu za pamćenje i razmišljanje. Neki tvrde da je bolest krajnji ishod određene infekcije mozga, a bakterije iz usta se često označavaju kao krivci. Drugi pak sugerišu da bolest može nastati usled abnormalnog procesiranja metala u mozgu, verovatno cinka, bakra ili gvožđa. Zadovoljstvo je videti nova mišljenja o ovoj vekovnoj bolesti. Od demencije trenutno boluje više od 50 miliona ljudi širom sveta, a nova dijagnoza se postavlja na svake tri sekunde. Često ljudi koji žive sa Alchajmerom nisu u stanju da prepoznaju vlastitu decu ili čak supružnika sa kojim su 50 godina u braku.

Alchajmerova bolest je zdravstvena kriza kojoj su potrebne inovativne ideje i sveži pristupi. Zarad dobrobiti ljudi i porodica koje žive sa demencijom, kao i zbog socioekonomskih posledica po naš zdravstveni sistem koji je već pod teretom troškova i komplikacija, potrebno nam je bolje razumevanje uzroka Alchajmerove bolesti, te mogućnosti lečenja i pomoći ljudima i porodicama koji žive sa tim.

(Donald Weaver/TheConversation-ZTP, foto: Pexels/Anna Shvets)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.