Nova istraživanja povezuju zagađenje vazduha sa autoimunim i hroničnim bolestima

Veza između zagađenja vazduha i autoimunih bolesti postala je malo jasnija zahvaljujući velikoj studiji koja je zavirila u zdravstvene kartone preko 6 miliona Kanađana. Predvođena stručnjakom za javno zdravlje Naižuom Žaom sa Univerziteta MekGil, studija je otkrila da dugotrajna izloženost zagađivačima vazduha povećava rizik od razvoja lupusa, Sjogrenovog sindroma, skleroderme i drugih manje uobičajenih autoimunih bolesti.

Ovi poremećaji, koji pogađaju otprilike 1 u 10.000 ljudi, često ostaju u senci autoimunih bolesti kao što su reumatoidni artritis, dijabetes tipa 1 i multipla skleroza, koje su češće. Ali istraživanja pokazuju da su autoimune bolesti u porastu širom sveta; 80 autoimunih stanja zbirno pogađaju milione ljudi, nanoseći ogromnu štetu. „Poslednjih godina, sve veća pažnja se posvećuje faktorima životne sredine kako bi se objasnio razvoj ovih bolesti,“ objasnili su istraživači 2019. u istraživanju koje je predvodio epidemiolog Čan-Na Žao sa kineskog medicinskog univerziteta Anhui.

Kod autoimunih bolesti, imunološki sistem tela se kvari i, u zavisnosti od tipa bolesti, imunske ćelije greškom napadaju ćelije u celom telu: u koži, crevima, organima, neuronima, zglobovima ili vezivnom tkivu. Kako zagađenje vazduha utiče na fiziologiju tela (osim što iritira pluća) ili deluje na osnovne genetske faktore nije sasvim jasno. Ali smatra se da udisanje zagađivača vazduha vremenom izaziva sistemsku upalu u celom telu, što može izazvati ili pogoršati niz autoimunih bolesti.

Na primer, prethodne studije su pokazale da izlaganje zagađenom vazduhu izaziva reumatoidni artritis i može doprineti multiploj sklerozi. U novoj studiji, objavljenoj u Arthritis Research & Therapy, Naižuo Žao i njegove kolege analizirali su zdravstvene kartone više od 6 miliona stanovnika Kvebeka starosti 18 i više godina, od kojih su polovina bile žene. Računajući izloženost ljudi vazdušnom zagađenju prema njihovom poštanskom broju, otkrili su vezu između početka autoimune bolesti i čestica u zagađenom vazduhu, konkretno, sitnih čestica veličine 2,5 mikrometara ili manjih (PM2.5), koje su ranije dovođene u vezu sa srčanim i hroničnim plućnim oboljenjima.

Ispitanici su imali zdravstvene kartone stare najmanje četiri godine (u proseku 10 godina), tokom kojih je oko 32.200 ljudi dobilo dijagnozu sistemske autoimune bolesti. Istraživači su pratili starost, pol, socioekonomski status i prebivalište u urbanim ili ruralnim područjima. Pušačke navike nisu uticale na rezultate. Iako je povećani rizik od autoimunih bolesti usled izloženosti vazdušnom zagađenju bio mali, zabrinjava činjenica da Kvebek ima niže nivoe zagađenja od standarda kvaliteta vazduha koje propisuje kanadska vlada. Što praktično znači da su čak i „niski“ nivoi vazdušnog zagađenja štetni po zdravlje. Potrebna su dodatna istraživanja da bi se bolje razumela interakcija između različitih oblika zagađenja, posebno ozonom, i autoimunih bolesti, kažu naučnici.

U ovoj studiji nije pronađena jasna veza između izloženosti ozonu i pojave autoimunih bolesti. Povrh toga, analiza nije uključila podatke o drugim gasovima poput ugljen-monoksida ili sumpor-dioksida, koji nastaju sagorevanjem fosilnih goriva. „Trebalo bi napomenuti da, koristeći zvanične zdravstvene podatke, proučavamo samo korisnike zdravstvene zaštite,“ ističu članovi tima. Takođe je važno podsetiti da je niz drugih faktora upleten u autoimune bolesti, uključujući genetiku, ishranu prerađenom hranom i uobičajene virusne infekcije. Faktor polnih razlika kod autoimunih bolesti takođe se detaljno proučava.

Ali s obzirom da vazdušno zagađenje prekriva čitave gradove, reševanje ovog problema donelo bi ogromne zdravstvene koristi. Nedavne procene sugerišu da bi milioni prevremenih smrtnih slučajeva bilo sprečeno svake godine ako bismo ukinuli fosilna goriva i sproveli promene u saobraćaju i teškoj industriji radi smanjenja zagađenosti vazduha. Jer, vazdušno zagađenje ne povećava samo rizik od autoimunih bolesti. Jedna nedavna studija objavljena u PLOS Global Public Health pokazuje da loš kvalitet vazduha povećava rizik od razvoja dve ili više hroničnih bolesti. Anketiranje otprilike 19.000 starijih osoba tokom četiri godine, zajedno sa satelitskim podacima o nivoima PM2,5 u 125 kineskih gradova, sproveli su Kai Hu i njegove kolege sa Univerziteta Sent Endrjuz (Britanija).

Istraživači su otkrili da je među osobama starijim od 45 godina veća izloženost PM2,5 povezana sa većim rizikom od razvoja više hroničnih bolesti, kao što su visok krvni pritisak i bolest pluća. Stariji ljudi su podložniji faktorima životne sredine od mlađih osoba. Ali bez obzira na godine, to su zdravstveni rizici koje bismo mogli da suzbijemo smanjenjem zagađenja vazduha.

(ScienceAlert-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.