Nova generacija nosivih uređaja pretvara telesnu toplotu u elektricitet

Naučnici su razvili nosivi uređaj koji koristi telesnu toplotu kao bateriju. Naša tela održavaju konstantnu temperaturu od oko 36,5°C, što omogućava hemijske reakcije koje nas održavaju u životu. Ali to nije naročito efikasan proces i puno toplote koju generišemo ispari kroz naša dva kvadratna metra kože.

Novi uređaj koristi termoelektrične generatore kako bi iskoristio razliku u temperaturi između naše kože i okolnog vazduha, pretvarajući tu toplotnu energiju u električnu. Stvorio ga je tim sa Univerziteta u Koloradu (SAD), i napravljen je od rastegljivog materijala koji prijanja na kožu i može se nositi kao prsten ili narukvica.

Uređaj se „samoisceljuje”, što znači da može sam sebe da rekonfiguriše i popravi dok se krećete. Ako se uređaj pocepa, može se spojiti i zakrpiti u roku od nekoliko minuta. Trenutno uređaj može da generiše 1 volt električne energije na svaki kvadratni centimetar kože. Iako je ovo slabije od većine baterija, dovoljno je za napajanje ručnog sata ili fitnes trekera.

Đanliang Sjao, jedan od autora studije, kaže da bi se nosiva elektronika u budućnosti mogla napajati bez baterije. „Kad god koristite bateriju, ona se prazni i na kraju morate da je zamenite. Zgodna stvar kod našeg termoelektričnog uređaja je što je lak za nošenje i što vam omogućava neprekidan izvor električne struje.“

Tokom aktivnosti na otvorenom, strana uređaja koja ne sakuplja telesnu toplotu („hladna strana“) odbija sunčevo zračenje i tako ga čini efikasnijim. Ovaj proces hladi uređaj dopuštajući toploti da se emituje kao određena talasna dužina svetlosti. Slične metode su ranije korišćene za soalrne panele koji mogu da proizvode električnu energiju noću.

Istraživački tim kaže da se materijali od kojih je uređaj napravljen lako mogu reciklirati. Nakon prestanka upotrebe uređaja, on se može potopiti u posebnu tečnost koja rastvara rastegljivu poliaminsku bazu i odvaja električne komponente tako da se mogu ponovo koristiti.

Tečnost se takođe može pretvoriti u novu poliaminsku foliju kakva je prvobitno korišćena za proizvodnju uređaja. Uprkos razdvajanju na sastavne delove, a zatim ponovnoj proizvodnji, utvrđeno je da uređaj ima izlaznu snagu sličnu originalnoj.

„Trudimo se da naše uređaje učinimo što jeftinijim i pouzdanijim, a da istovremeno imamo što manji uticaj na životnu sredinu,“ kaže Sjao.

Naučnik smatra da bi ova tehnologija mogla izaći na tržište za manje od 10 godina „isporučujući novu generaciju efikasnih, prilagodljivih, izdržljivih, ekonomičnih i ekološki prihvatljivih uređaja za akumulaciju energije“.

(Euronews-ZTP, foto: Xiao Lab)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.