Analiza UN-a pokazala je da više od jedne šestine globalno proizvedene hrane završi na otpadu. Oko 931 milion tona hrane bačeno je u kante za otpatke domaćinstava, prodavnica, restorana i drugih prehrambenih objekata u 2019. godini.
Program UN-a za životnu sredinu (UNEP) i britanska dobrotvorna organizacija WRAP, koja promoviše održivi razvoj, proučavali su bacanje hrane u maloprodajnim objektima, restoranima i domaćinstvima, upoređujući zvanične podatke i akademske studije iz 54 zemlje sa strukturom prihoda.
Njihov nedavni izveštaj o indeksu bacanja hrane, otkrio je da potrošači bace 17 odsto ukupno proizvedene hrane na svetu. Najveći deo ovog otpada (11%) potiče od domaćinstava. Globalno, prosečna osoba baci 121 kilogram hrane, od čega 74 kg nastaje u privatnim stanovima u kućama.
Bacanje hrane nije problem samo u zemljama sa visokim prihodima, navodi se u izveštaju. U proseku, godišnji prehrambeni otpad po glavi stanovnika iznosi 79 kg u zemljama sa visokim dohotkom, odnosno 91 kg u zemljama sa nižim srednjim dohotkom.
Izveštaj je obuhvatio i jestivi i nejestivi otpad, poput kostiju ili kore od povrća koja se inače mora baciti. Zemlje sa nižim srednjim dohotkom stvaraju više otpada po glavi stanovnika jer se hrana često sprema od osnovnih sastojaka, zbog čega je nejestivi otpad veći.
„Potrebno je mnogo detaljnije istraživanje o jestivom i nejestivom otpadu od hrane u domaćinstvima, posebno u zemljama sa nižim srednjim prihodima,“ rekao je portparol UNEP-a.
Bacanje hrane pre i posle berbe, kao i otpaci potrošača, imaju značajan uticaj na životnu sredinu i klimatske promene, jer čine oko 9 odsto gasova staklene bašte. Takođe povećava potražnju za obradivim zemljištem i upotrebu vode.
Podaci UN-a pokazuju da 690 miliona ljudi odlazi na počinak gladno, a očekuje se nagli porast ovog broja zbog pandemije koronavirusa; takođe, 3 milijarde ljudi ne može da priušti zdravu ishranu.
Smanjenje rasipanja hrane je od vitalnog značaja i svi imamo ulogu u tom procesu, kaže Ričard Svonel iz WRAP-a. „Umesto da krivimo lance snabdevanja, moramo se fokusirati na bacanje hrane u privatnim domovima i pokrenuti kampanje za promenu ponašanja,“ zaključuje istraživač.
(NewScientist-ZTP)
