Za umerene kritičare vlasti Kineske komunističke partije, koji usput govore mandarinski, proteklih nekoliko dana bilo je vrlo uzbudljivo. Širom kineske dijaspore brzo se proširila vest da je Clubhouse, govorna društvena mreža, pravo mesto za nesmetanu debatu o spornim temama vezanim za Kinu. Ljudi su pohrlili u „čet sobe“ kako bi razgovarali o svemu, od gulaga u Sinđangu do protesta na trgu Tjenanmen iz 1989. Neki od korisnika su i građani Kine, uprkos brzopletom pokušaju cenzora da blokiraju mrežu.
Otkuda talas entuzijazma? Jedan od razloga to što Clubhouse, koji je prošlog aprila pokrenula američka firma, ne podleže kontrolnim procedurama koje guše slobodu govora na aplikacijama poput WeChat i Weibo. Mreža je takođe lišena nacionalističkih prepirki i partijašenja koji često istiskuju liberalne glasove na uobičajenim kineskim platformama. Četove otvaraju korisnici koji su ujedno moderatori, tako da mogu da izbace destruktivne i privuku ozbiljne sagovornike. Članstvo u Clubhouse-u je samo na poziv, što bi moglo da onemogući pristup trolovima.
Ipak, u ovom iznenadnom dahu slobode mnogi nisu mogli da uživaju. Aplikacija Clubhouse je dostupna samo na iPhone uređajima, ali ne na onima registrovanim u Kini. Fang Kečeng sa univerziteta u Hong Kongu procenjuje u Kini nema više od 50.000 članova Clubhouse-a. Od 9. februara potreban im je VPN kako bi preskočili „veliki fajervol“ i koristili aplikaciju. Takođe, kineski mobilni operateri su blokirali verifikacione kodove poslate SMS-om. Takve mere su obeshrabrile potencijalne korisnike, ali očigledno je da potražnja nije zanemarljiva. Pre nego što je veliki fajervol blokirao Clubhouse, Kinezi su plaćali i do 500 juana (78 dolara) za kupovinu pozivnog koda preko Taobao-a, maloprodajne platforme.
Clubhouse je dobrodošao pripadnicima kineskih etničkih manjina, kao i stanovnicima Hong Konga i Tajvana, koji su obično skrajnuti iz kineske javnosti. Rajhan Asat, etnička Ujgurka koja sada živi u Americi, provela je sate na novoj mreži, prenoseći priču o svom bratu. On je već odslužio pet od 15 godina zatvora, na koliko je osuđen zbog navodnog podsticanja etničke mržnje.
Na Tviteru je Asat često zatrpana negativnim porukama članova kineske etničke većine (Han). Ali na Clubhouse-u je uglavnom dobijala podršku. Ona smatra da upotreba glasovnih poruka podstiče intimnije rasprave nego razmena kucanih poruka na drugim platformama. „Ljudi su čuli moj glas, čuli su moj bol,“ kaže ona. „Slali su mi privatne poruke rekavši da mi veruju, ćutke su me podržavali. Razumem da ne mogu javno da govore jer se plaše da će se kineska vlada nauditi njihovim porodicima koje su još uvek u Kini.“
Čak i pre nego što je veliki fajervol pojačan, neki korisnici su savetovali autocenzuru kako bi se odvratio pritisak države na aplikaciju. Izvan Kine, govornici mandarinskog jezika još uvek hrle u Clubhouse. Ali u samoj Kini ta mogućnost za sada ostaje nedostižna.
(TheEconomist-ZTP, foto: NurPhoto/Getty)
