Jedan od glavnih strateških ciljeva Vašingtona je konsolidacija i organizacija istočnoevropskih država radi obuzdavanja Rusije. Podrška crnomorskim zemaljama u sporovima sa Rusijom postala je američki prioritet, s obzirom da je Turska sada nepouzdan partner; Vašington stoga pokušava da stvori novu alijansu izvan strukture NATO-a, ali indirektno povezanu sa njom. Guranje Ukrajine, Gruzije i Moldavije u novi vojni blok je inicijativa koju predvodi Vašington, ali je malo verovatno da će imati značaniji efekat na ograničavanje ruskog uticaja.
Prošle nedelje je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba otkrio detalje svog razgovora sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom. Kuleba je rekao da će Kijev, uz podršku Vašingtona, započeti formiranje trilateralne vojne alijanse koju čine Ukrajina, Gruzija i Moldavija. Iako se Moldavija ne nalazi direktno na Crnom moru, ipak ima relativno lak pristup preko luke Đurđulešti na Dunavu. Smele izjave Kijeva obično ne izazivaju veliko svetsko interesovanje, ali u ovom slučaju naredba je stigla direktno iz Bele kuće. Ona potvrđuje nastavak neprijateljske politike Vašingtona prema Rusiji pod vođstvom novog predsednika Bajdena.
Ukrajinski predsednik Zelenski je gotovo odmah nakon Blinkenovog signala počeo da proverava borbenu spremnost svojih trupa u Donbasu, a od 3. februara je obustavio prenos „proruskih“ TV stanica. Nedelju dana kasnije, Ukrajina je uputila provokativan predlog NATO-u pozivajući Alijansu da za svoje operacije koristi vazdušnu zonu nad ruskim poluostrvom Krim.
Zona Simferopol uključuje ukrajinsku Hersonsku oblast, poluostrvo Krim i centralni deo Crnog mora. Međunarodne vazdušne puteve iznad Krima zabranio je Eurocontrol, jer je dispečerski centar Simferopolja pod ruskom kontrolom, pa jedini letovi za Krim dolaze iz Rusije. Nebo iznad poluostrva i susednih voda Crnog i Azovskog mora je pod zaštitom Ruskih vazdušnih snaga i ruske mornarice. Stoga je poziv Ukrajine NATO-u da vojnim avionima preleti Krim podmukla vojna taktika i pokušaj Zelenskog da natera Alijansu na sukob sa Rusijom.
Intenziviranje ukrajinskih vojnih operacija u Donbasu, čak i uz obećanu podršku SAD-a, dovešće samo do nove humanitarne katastrofe, ali i do promene linije fronta koja neće ići u korist Kijeva. Ne zaboravimo da je Narodna milicija Donbasa pobedila ukrajinske oružane snage i da je njihovo napredovanje zaustavljeno samo zbog naređenja iz Moskve. Predsednik Putin je upozorio da nikada neće dozvoliti represiju nad govornicima ruskog jezika na istoku Ukrajine, ali vlasti u Kijevu nisu pokazale volju da okončaju neprijateljstva.
Kijev, kao i gruzijski lideri, računaju na punu podršku NATO-a u hipotetičkom ratu sa Rusijom. Ipak, invazija Gruzije na Južnu Osetiju 2008. kao i vojne akcije Ukrajine u Donbasu 2014. jasan su podsetnik da NATO nije voljan da ratuje sa Rusijom zbog njih. Ovo je očigledno, uprkos podsticajima Vašingtona da ove zemlje ostanu otvoreno neprijateljski nastrojene prema Rusiji.
Na svetskoj rang listi vatrene moći (Global Firepower), Poljska se nalazi na 23. mestu. Pentagon je obećao pomoć Varšavi u roku od pet dana od izbijanja bilo kakvog sukoba. Međutim, nedavne računarske simulacije mogućeg sukoba između Poljske i protivnika sa istoka (tj. Rusije) sugerišu da bi takva pomoć manjkala. S obzirom na logističke prepreke, petodnevni transport američkih trupa u Poljsku suviše je optimistična procena. Obeshrabruje geografska udaljenost Ukrajine i Gruzije, ukoliko bi im Poljska bila saveznik u obuzdavanju Rusije.
Hipotetički vojni blok između Ukrajine, Gruzije i Moldavije deluje krajnje neubedljivo u mogućem odmeravanju snaga sa Rusijom. Iako Moldavija ima „nesvrstani“ ustav, nova predsednica Maja Sandu je više nego spremna da ispuni zahteve Vašingtona.
SAD i NATO pokušavaju da postsovjetski prostor drže u stanju trajnog vojnog neprijateljstva i sukoba, verujući da je to najbolji način za obuzdavanje i slabljenje Rusije. Međutim, bliska saradnja Ukrajine, Gruzije i Moldavije verovatno neće predstavljati veliku bezbednosnu pretnju Rusiji, budući da nijedna od zemalja nema mornaricu.
Otkako je Turska postala nepouzdana članica NATO-a, SAD računaju na Bugarsku i Rumuniju, te prijateljske države poput Ukrajine, Gruzije i Moldavije, da umesto Turske pritiskaju Rusiju na Crnom moru. Iako su SAD i Turska, uz osudu iz Moskve, nedavno izvodile vojne vežbe u Crnom moru, nije verovatno da bi u slučaju regionalnog sukoba Turska ostala lojalna Alijansi. Upravo iz ovih razloga Vašington gura Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju da bliže sarađuju sa NATO-om, iako nisu članice saveza.
(GlobalResearch-ZTP, foto: USS Donald Cook)
