Njutnovi spisi na aukciji: Čuveni naučnik istraživao biblijsku apokalipsu?

Ser Isak Njutn, čuveni fizičar, matematičar i astronom, verovatno je jedan od najpoznatijih naučnika svih vremena, ali njegova sveobuhvatna istraživanja odvela su ga daleko van naučnih konvencija. Pored izuzetnih akademskih rezultata, postoje brojni fragmenti i neobjavljene beleške, mahom otkrivene nakon njegove smrti 1727. godine, koje svedoče o njegovom opsesivnom interesovanju za okultizam, alhemiju i teorije o biblijskoj apokalipsi.

Ove mistične sklonosti, koje bi u Njutnovo doba mnogi smatrali jeretičkim, sačuvane su u formi beleški koje je londonski Sotbi izneo na akuciju. Reč je o fragmentima rukopisa koji su preživeli u požaru, a koji je navodno izazvao Njutnov pas Dijamant, oborivši sveću.

Da li je ova verzija događaja tačna ostaje nerazjašnjeno, ali ono što jeste poznato je da su nagoreli listovi deo Njutnovog manje poznatog opusa, posvećenog čudnim teorijama koje bismo danas smatrali pseudonaukom. Na stranicama, koje su dostigle cenu od 375.000 dolara, Njutn piše o egipatskoj Velikoj piramidi u Gizi, za koju je verovao da je izgrađena pomoću egipatske merne jedinice zvane kraljevski lakat.

Njutn je smatrao da bi merenjem kraljevskog lakta mogao da usavrši sopstvene teorije o gravitaciji i na taj način utvrdi tačan obim Zemlje; time bi, navodno, došao i do „svetih” geometrijskih saznanja pomoću kojih bi predvideo kraj sveta, kao što je zapisano u Bibliji.

„U vreme kada je pokušavao da dokaže svoju teoriju gravitacije, verovalo se da su drevni Egipćani čuvali tajne alhemije koje su u međuvremenu izgubljene,“ kaže Gabriel Hiton, Sotbijev stručnjak za rukopise. „Danas su to odvojena polja istraživanja, ali u 17. veku Njutnu je to delovalo drugačije.” Njutn nije bio ni prvi ni poslednji naučnik sa takvim idejama. Iako je piramidologija danas izvan granica ozbiljne nauke, ona je nekada zaokupljala pažnju nekih od najvećih umova sveta.

„Ove beleške su deo Njutnove zapanjujuće složene mreže istraživanja, koja uključuje prirodnu filozofiju, alhemiju i teologiju. Naučnik je samo delić toga smatrao prikladnim za javnost,“ kaže aukcijska kuća. „Nije čudno što nije objavljivao alhemijske spise, jer je tajnost bila deo kodeksa takvih istraživanja. A, njegova teološka uverenja, da su tada bila objavljena, koštala bi ga karijere u najmanju ruku.“

(ScienceAlert-ZTP, foto: Sotheby’s)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.