Nadmoć: Kina tvrdi da ima najbrži kvantni računar na svetu

Tim kineskih naučnika razvio je najmoćniji kvantni računar na svetu, sposoban da izvrši jedan specifičan zadatak 100 triliona puta brže od najbržih superračunara na svetu.

Gugl je 2019. tvrdio da je izgradio prvu mašinu koja je postigla „kvantnu nadmoć“, tj. prvu koja je nadmašila najbolje svetske superkompjutere u kvantnim kalkulacijama. (IBM je tada osporio Guglovu tvrdnju.) Kineski tim, baziran na Kineskom univerzitetu za nauku i tehnologiju u gradu Hefeju, objavio je da je njihov kvantni računar nazvan Đužang 10 milijardi puta brži od Guglovog. Pod pretpostavkom da su obe tvrdnje istinite, Đužang bi bio drugi kvantni računar na svetu sa kvantnom nadmoći.

Kina je uložila velika sredstva u kvantne računare. Vlada Si Đinpina je potrošila 10 milijardi dolara na Nacionalnu laboratoriju za kvantne informacione nauke. Kina je takođe svetski lider u kvantnom umrežavanju, gde se podaci kodirani pomoću kvantne mehanike prenose na velike razdaljine.

Kvantni računari koriste nestandardnu matematiku koja vlada kvantnim svetom kako bi nadmašili klasične računare. Tamo gde klasični računari izvršavaju proračune pomoću bitova, koji mogu imati jedno od dva stanja (1 ili 0), kvantni bitovi ili kjubiti mogu postojati u više stanja istovremeno. To im omogućava da probleme rešavaju brže od klasičnih računara. Iako su prognoze da će kvantno računanje pobediti klasično prisutne već decenijama, praktična izgradnja kvantnih računara pokazala se mnogo izazovnijom.

Kineski računar vrši svoje proračune pomoću optičkih kola. Guglov uređaj Sycamore koristi supervodljive materijale na čipu i sličniji je strukturi klasičnih računara. Nijedan od dva uređaja nije upotrebljiv kao računar u uobičajenom smislu, pri čemu je kineski uređaj napravljen da reši samo jednu vrstu problema.

Da bi testirali Đužanga, istraživači su mu dodelili zadatak „Gausovog uzorkovanja bozona“ (GBS), tj. izlaznog proračuna složenog svetlosnog kola. Taj proračun izlazi kao lista brojeva. (Svetlost se sastoji od fotona, koji spadaju u kategoriju čestica poznatih kao bozoni.) Rezultat se meri brojem otkrivenih fotona.

Đužang, koji i sam predstavlja optičko kolo, u jednom testu je otkrio najviše 76 fotona, odnosno 43 u proseku, tokom nekoliko testova. Vreme izbacivanja liste brojeva za svaku eksperimentalnu seriju bilo je oko 200 sekundi, dok bi najbržem kineskom superkompjuteru TaihuLight trebalo 2,5 milijarde godina za isti rezultat. To znači da kvantni računar odrađuje GBS test 100 triliona puta brže od klasičnog superračunara.

To još uvek ne znači da Kina ima potpuno funkcionalan kvantni računar, navodi agencija Sinhua. Kineski uređaj je specijalizovan i trenutno koristan samo kao mašina za obavljanje GBS-a. Ali je sigurno velika prekretnica u razvoju univerzalnog računara.

(LiveScience-ZTP, foto: University of Science and Technology of China)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.