Aktivnosti džihadista na društvenim mrežama širom srednje Azije

Srednja Azija je dugo bila digitalna bestragija. Međutim, tokom protekle decenije, pet država regiona, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan, doživele su brzu digitalnu transformaciju. Optičke veze, mobilni telefoni i društveni mediji široko su rasprostranjeni, dok se onlajn usluge i tehnološka čvorišta ubrzano šire. Internet je, kao i uvek, mač sa dve oštrice: što su građani prisutniji na mreži, to su izloženiji ekstremističkim sadržajima na svojim maternjim jezicima, što povećava rizik od političke radikalizacije.

Globalni džihadistički pokreti uspostavili su jaku bazu u regionu. Terorističke ćelije povezane sa srednjom Azijom navodno su organizovale napade u Njujorku i Sankt Peterburgu 2017. godine, Stokholmu 2018. i Istanbulu 2019. Vlade srednjoazijskih država pokušavaju da obuzdaju terorističke aktivnosti, posebno nakon što se nekoliko hiljada boraca vratilo iz ratom zahvaćenog Avganistana, Iraka i Sirije. Jedan od razloga zašto ih je toliko teško kontrolisati jeste premeštanje njihovih aktivnosti na internet.

Nova generacija digitalnih ekstremista je u srednjoj Aziji pronašla plodno tlo. Obično regrutuju mlađu populaciju koja je suočena sa slabim obrazovnim mogućnostima, ograničenim izgledima za posao i malo socijalne pokretljivosti. Prosečna starost u regionu je samo 27 godina, u poređenju sa 38 godina u SAD-u i 44 godine u zapadnoj Evropi. Autoritarne policijske države ostavljaju malo prostora za smislen politički aktivizam. Stoga se frustrirani mladići okreću sve radikalnijim pokretima, koje mogu sve lakše pronaći putem društvenih mreža ili drugih internet platformi.

Iako su najčešće lokalnog porekla, mnogi srednjoazijski ekstremisti su povezani sa mrežama Al-Kaide, Islamske države i Talibana. Njihovi savezi su često fluidni i široko motivisani. Nove regrute ne pronalaze samo u zemljama srednje Azije, već putem društvenih mreža zahvataju rastuću dijasporu u širem regionu i susednoj Rusiji.

U Siriji, većina srednjoazijskih boraca deluje pod kišobranom Hajat Tahrir al Šama, salafističke milicije koja se bori protiv Asadovog režima. Oni uključuju dve uzbekistanske grupe, Tavhid va Džihod Katibasi i Katibat Imam al-Buhari. Ove grupe takođe deluju u Avganistanu, gde sarađuju sa Talibanima. Hajat Tahrir al-Šam je aktivan i u ruskom regionu severnog Kavkaza i uključuje džihadističke grupe poput Imarat Kavkaz i Liva al-Mudžaherin val-Ansar. Njihov primarni cilj je oslobađanje Čečenije, Dagestana i Ingušetije od ruske vlasti, zbog čega užurbano regrutuju srednjoazijske migrante zaposlene u Rusiji.

Postoji i nekolicina terorističkih grupa povezanih sa Islamskom državom, aktivnih na području same srednje Azije, koje obično koriste uzbečki, tadžički i ruski jezik. Na primer, Islamska država Korasan, grupa nazvana po istorijskoj regiji koja zahvata savremeni Iran, Avganistan i centralnu Aziju, tvrdi da predstavlja terorističku mrežu u tim zemljama. Organizacija navodno ima operativce u Avganistanu, Pakistanu i Tadžikistanu.

(foto: Ahmet S. Yayla)

Ono što povezuje ideološki različite ekstremističke frakcije jeste upotreba društvenih medija radi održavanja kontakta sa sledbenicima i simpatizerima. Postoji gotovo 500 grupa srednjoazijskih ekstremističkih organizacija na Telegramu, Fejsbuku, Instagramu, Tviteru, Jutjubu i popularnim ruskim mrežama VKontakte i Odnoklasniki. Većina koristi ruski, koji je i dalje uobičajen u regionu, ali i jezik Uzbeka, Tadžika i Kirgiza. U ovim grupama ima više od 174.000 članova, a procenjuje se da je ukupna publika milionska.

Neke ekstremističke organizacije su digitalno aktivnije od drugih. Na primer, grupe Islamske države imaju najveće prisustvo na društvenim mrežama u regionu, sa preko 174 stranice i više od 66.000 pratilaca do jula 2020. Hajat Tahrir al-Šam ne zaostaje, sa 119 grupa i skoro 50.000 članova. Ostale stranice imaju između 1.000 i 16.000 pratilaca, međutim, teško je utvrditi koliko ekstremista je zaista aktivno. Brojevi su verovatno veći od navedenih, jer članovi sve češće koriste Telegramovu platformu za šifrovane poruke.

Mnogi postovi u ovim grupama aktivno promovišu upotrebu nasilja za postizanje političkih ciljeva, uključujući eksplicitne pretnje i podsticanje na borbu protiv „nevernika“, ma gde oni bili. Slikoviti prikazi nasilja iz Sirije, Iraka, Libije i drugih zona sukoba, iako ređi nego ranije, i dalje cirkulišu. Takođe, grupe teže povezivanju lokalnih borbi sa sukobima širom sveta. Kada su borbe u Nagorno-Karabahu eskalirale ovog leta, primećena je pojačana aktivnost grupa povezanih sa Hajatom Tahrirom al Šamom u cilju podrške Azerbejdžanu. Tenzije između Rusije i Turske su još jedna aktuelna tema, uz česte pozive na oružje i odanost Turskoj. Većina ovih sadržaja direktno je namenjena korisnicima iz centralne Azije.

Države, internet provajderi i medijske platforme pokušavaju da suzbiju poplavu nasilnih sadržaja. Međutim, čim se blokira kanal ili nalog na društvenim mrežama, pojavljuju se novi i tako u nedogled. I što su napori za kontrolu sadržaja veći, ekstremističke grupe su sve kreativnije u njihovom izbegavanju. Godine iskustva sa cenzorima stranih i domaćih vlada pretvorile su ekstremističke grupe srednje Azije u spretne mrežne operatere.

Većina grupa se izveštila u zaštiti anonimnosti. Obično koriste lažne naloge kako bi zavarali trag ruskim i drugim obaveštajnim službama. Takođe mešaju prihvatljiv verski i politički sadržaj sa radikalnijim porukama; nasilni ekstremistički sadržaj često je umetnut u miroljubive video snimke, audio i tekst. Ukratko, izuzetno teško ga je otkriti. Naučili su brzo da šeruju rezervne linkove i kanale kada im administratori uklone veb stranice.

Imajući u vidu sve ove izazove, borba protiv digitalne radikalizacije ne može se voditi samo putem mrežnih operacija. Ključna su ulaganja država i organizacija civilnog društva na terenu. Slikovit primer je razvojna strategija SAD-a iz 2019. godine, pokrenuta sa ciljem snižavanja rizika radikalizacije i ekstremizma u regionu. Strategija uključuje otvaranje novih radnih mesta, proširenje školskih kapaciteta, vladavinu zakona i pružanje pomoći susednim zemljama poput Avganistana koje su magneti za strane borce. Ali istina je da je to samo kap u moru, s obzirom na razmere svakodnevnih izazova.

(ForeignPolicy-ZTP, foto: Zuma Press)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.