Nije samo Amazon: Indonezija, Gana i Surinam u opasnosti zbog krčenja šuma

Razorno uništenje širom Amazona verovatno je prvo što vam padne na pamet kada razmišljate o krčenju šuma, ali to nipošto nije jedino mesto gde nestaju šume, pokazuje nova studija. Ovo je prva studija koja temeljno istražuje količine šuma izgubljenih pri intenzivnim industrijskim i rudarskim aktivnostima u tropima. Istraživači su otkrili da je oko 3.264 kvadratna kilometra tropske šume nestalo zbog rudarenja između 2000. i 2019, što je više od površine američkog Nacionalnog parka Josemiti.

Satelitski podaci pokazuju da se 80 odsto ovih gubitaka dogodilo u samo četiri zemlje: Indoneziji, Brazilu, Gani i Surinamu. Indonezija je na vrhu tabele zbog 58,2 odsto iskrčenih tropskih šuma, što je direktna posledica širenja industrijskih rudnika. „Postoji širok spektar ekološke štete uzrokovane rudarskim operacijama pored krčenja šuma, uključujući uništavanje ekosistema, gubitak biodiverziteta, poremećaj izvora vode, proizvodnju opasnog otpada i zagađenje,“ kaže Stefan Giljum, vanredni profesor ekonomije na Bečkom univerzitetu. „Državna regulacija treba da uzme sve ovo u obzir… industrijski rudnik može lako da poremeti i pejzaže i ekosisteme. Rudarstvo ostaje skrivena slabost u njihovim strategijama za minimiziranje štete.“

Podaci studije obuhvatili su ukupno 26 zemalja koje čine 76,7 odsto ukupnog rudarskog krčenja šuma između 2000. i 2019. Rudarske aktivnosti uključuju vađenje uglja, zlata, gvozdene rude i boksita. Posledice rudarenja daleko su prevazišle puko vađenja resursa. U dve trećine tropskih zemalja, krčenje šuma 50 kilometara oko rudnika posledica je transportne infrastrukture, skladištenja i širenja naselja. Ako ima dobrih vesti, to je da nivo rudarskog krčenja šuma sada opada. Indonezija, Brazil i Gana zabeležile su gubitak šuma na vrhuncu industrijskog rudarstva između 2010. i 2014, iako eksploatacija uglja nastavlja da raste u Indoneziji.

„Iako se ukupno godišnje krčenje šuma u ​​Indoneziji smanjuje od 2015, ovi nalazi naglašavaju kontinuiranu potrebu za planiranjem upotrebe zemljišta kako bi se osiguralo da rudarstvo ne uništava šume ili krši prava zajednice,“ kaže Harjadi Kartodiharjo, profesor šumarske politike na Poljoprivrednom univerzitetu Bogor u Indoneziji. Istraživači primećuju da trenutna politička situacija u Brazilu i Indoneziji ne obećava značajno smanjenje rudarstva i krčenja šuma u ​​bliskoj budućnosti. Stoga apeluju na industrijske grupe i organizacije za zaštitu prirode da preuzmu inicijativu. Oni takođe ističu da u nekim tropskim zemljama aktivnosti poput stočarstva ili proizvodnje palminog ulja i soje izazivaju veću štetu nego rudarstvo.

Jedan od najboljih načina da se spreči krčenje šuma je priznavanje imovinskih prava lokalnih zajednica i starosedelaca koji su živeli u šumama mnogo pre dolaska rudarskih kompanija. U budućim istraživanjima, istraživači žele da preispitaju male i zanatske rudarske poslove koji često prolaze ispod radara pri ovakvim analizama životne sredine. Najzad, cilj je bolje razumevanje pocesa na terenu, a zatim preduzimanje konkretnih mera.

„Usled rastuće potražnje za mineralima, posebno metalima za obnovljive izvore energije i mobilne tehnologije, državne i industrijske politike moraju uzeti u obzir direktne i indirektne posledice eksploatacije,“ kaže geograf Entoni Bebington sa Univerziteta Klark u Masačusetsu. „Rešavanje ovih posledica je važan korak u očuvanju tropskih šuma i zaštiti sredstava za život zajednica koje žive u ovim šumama.”

(ScienceAlert-ZTP, foto: Ulet Ifansasti/Greenpeace)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.