Sićušni roboti mogu da deluju kao konektori nervnih ćelija, popunjavajući rupe između dve različite grupe ćelija. Ovi mikroskopski flasteri mogli bi da se koriste i za uzgajanje mreža nervnih ćelija u laboratoriji, pa čak i za popravljanje presečenih nervnih ćelija kod moždanih oboljenja.
Inženjeri Junhi Kim i Hongsu Čoi, oboje sa Instituta za nauku i tehnologiju Daegu Gajongbak u Južnoj Koreji, prvo su napravili pravougaone robote dužine 300 mikrometara. Tanki horizontalni žlebovi, približno širine pipaka nervnih ćelija koje razmenjuju poruke sa drugim ćelijama, poređani su odozgo.
Istraživači su otkrili da su mikroboti bili plodno tlo za nervne ćelije pacova. Kako su ćelije rasle, njihovi aksoni za slanje signala i dendriti za primanje impulsa uredno su slagali niz žlebove robota.
Natovaren sa 100 nervnih ćelija, mikrobot je programiran da se ugnezdi između dva odvojena ostrva nervnih ćelija, uzgajanih na staklenim pločama, i premosti jaz. Rotirajuća magnetna polja poslala su mikrobota ka svojoj meti. Kada se mikrobot približio, istraživači su upotrebili stabilnije magnetno polje za poravnanje bota između dva grozda ćelija.
Nervne ćelije sa mikrobota su se zatim granale prema grozdovima, dok su ćelije sa grozdova rasle ka robotu. Ove nove konekcije omogućile su da neuronski signali prelaze iz jednog skupa nervnih ćelija u drugi.
Ovakvi neuronski mostovi mogli bi da pomognu istraživačima da stvore bolje kopije složenih mreža moždanih ćelija. Slični sistemi takođe mogu doprineti proučavanju rasta nervnih ćelija i eksperimentalnim terapijama za osobe sa povredama nerava. Tako precizan inženjering takođe može biti koristan u računarstvu, uz mogućnost dizajniranja i konstrukcije bioloških kompjutera.
(ScienceNews-ZTP)
