Nestašica vakcina: Spor između EU i kompanije AstraZeneca

Nade da će početak vakcinacije suzbiti pandemiju potonule su nakon izbijanja spora između EU i firme AstraZeneca. Iz kompanije su rekli da zbog proizvodnih problema u Belgiji neće moći da isporuče očekivani broj doza Evropskoj uniji, ali da to neće uticati na njihovu isporuku Velikoj Britaniji.

EU je odgovorila da bi trebalo da dobije kontingent AstraZeneca vakcina proizvedenih u Britaniji, a političari su predložili da bi unija mogla da kontroliše izvoz drugih vakcina, poput Pfizerove, iz EU. Ovakav razvoj događaja je usledio iako Evropska agencija za lekove još nije odobrila vakcinu AstraZeneca, mada se dozvola očekuje uskoro. Ali EU je i dalje suočena sa problemima zbog usporene distribucije vakcina.

Od početka je bilo jasno da će trebati puno vremena za proizvodnju onog broja vakcina koji bi zadovoljio potražnju. U tom smislu, EU, Britanija, SAD i Kanada naručile su toliko doza da bi mogle više puta da vakcinišu svoje stanovništvo. Ove narudžbe su izdate kao jedna vrsta osiguranja, budući da nije bilo izvesno koje će vakcine biti efikasne.

Međutim 22. januara, AstraZeneca je otkrila da će smanjiti očekivanu isporuku Evropskoj uniji. Kompanija je najavila da će do aprila 2021. isporučiti 31 milion doza vakcine, umesto 80 miliona, kako je ranije rečeno. Predsednica EU i komesar za zdravstvo oštro su reagovali zbog takve odluke.

26. januara, izvršni direktor AstraZenece Paskal Sorio dao je intervju italijanskom listu La Repubblica, objašnjavajući situaciju. Postoje dve faze proizvodnje vakcine, kaže Sorio, proizvodnja lekovite supstance (sama vakcina) i proizvodnja doze (stavljanje vakcine u bočice). Ovi procesi se sprovode na različitim lokacijama u različitim zemljama.

Sorio je rekao da je u prvoj fazi bilo ozbiljnih problema, jer prinos vakcine u procesu proizvodnje nije bio dovoljno visok. Ovo je rešeno u britanskim pogonima gde je proizvodnja ranije započeta, budući da je Britanija potpisala ugovor sa AstraZenecom tri meseca pre EU. Ali ove probleme tek treba rešiti u belgijskoj fabrici koja snabdeva Evropu.

Ipak, AstraZeneca smatra da će problemi sa proizvodnjom lekovite supstance biti razrešeni. Procene su da će od februara globalna proizvodnja porasti na 100 miliona doza mesečno, pri čemu će evropska postrojenja proizvesti 17%. U međuvremenu se britanska proizvodnja povećava na 2 miliona doza nedeljno, tako da snabdevanje u ovoj zemlji neće biti pod uticajem globalne distribucije.

Nakon sastanaka sa AstraZenecom na temu odložene isporuke, zvaničnici EU nisu zadovoljni postignutim. Poverenica za zdravstvo Stela Kiriakides je izjavila: „Neprihvatljiv je princip ‘ko prvi stigne, prvi dobije’. To može tako u lokalnoj mesari, ali ne u međunarodnim kupo-prodajnim ugovorima.“ EU je nagovestila da je do smanjene dostupnosti vakcina došlo jer AstraZeneca prodaje vakcine drugim zemljama i da bi taj manjak trebalo da nadoknadi ograničavanjem snabdevanja u Velikoj Britaniji.

EU nije otkrila detalje svog ugovora sa AstraZenecom. Rezervisan je određeni broj doza, a pojedine države članice mogu da ih naruče nakon zvaničnog odobrenja za upotrebu. Stav AstraZenece je da će isporuku vršiti „najbolje što mogu“, umesto određenog broja doza do određenog datuma. Očekuje da će ispuniti svoje tromesečne obaveze prema EU, ukoliko Evropska agencija za lekove odobri vakcinu.

Pojedini političari, poput nemačkog ministra zdravlja Jensa Špana, kažu da bi u međuvremenu EU trebalo da obustavi izvoz drugih vakcina proizvedenih na kontinentu, kao što je vakcina Pfizer/BioNTech. Za sada, EU samo zahteva da proizvođači prijave izvozne kvote, ali uskoro su moguće i doslovne zabrane izvoza.

Na prvi pogled deluje čudno što EU podiže tenzije oko vakcine koju još uvek nije odobrila. Ali u pozadini čitave afere stoje drugi faktori. Sjedinjene Države ne izvoze vakcine proizvedene na svojoj teritoriji, jer je Donald Tramp potpisao izvršni nalog kojim se upotreba američkih vakcina ograničava samo na SAD. Kampanja za bržu vakcinaciju pod nalogom predsednika Bajdena sugeriše da se SAD neće skoro vratiti izvozu vakcina.

Pfizer je takođe smanjio isporuku svoje vakcine Evropi, s obzirom da nastoji da poveća svoje proizvodne kapacitete. U međuvremenu je obustavljen razvoj vakcina u Institutu Luj Paster i kompaniji Merck u Francuskoj, dok se medicinski gigant Sanofi muči sa svojim proizvodnim programom. EU se suočava sa situacijom u kojoj su gotovo sve rezervne opcije podbacile.

EU zaostaje za SAD-om i V. Britanijom u vakcinaciji svog stanovništva. Delimičan razlog je sporost u naručivanju i odobravanju vakcina, ali i preterano oslanjanje na vakcinu AstraZenece. Nakon nedavnih nemira u Holandiji zbog mera zaključavanja, postoji pritisak da se pojača tempo vakcinacije i ukinu ograničenja kretanja.

Ono što pojačava nervozu evropskih naručilaca je to što AstraZeneca nije redukovala isporuke u Velikoj Britaniji. Nakon Bregzita, EU će radije kritikovati lanac snabdevanja u Britaniji, nego onaj u SAD-u. Britanija je već zabranila izvoz lekova u EU, što bi moglo da preraste u trgovinski rat.

Pitanje ko treba da dobije vakcinu, Velika Britanija ili EU, zaista je kontroverza koju bi trebalo izbegavati. Jasno je da je vakcinaški nacionalizam zaživeo, što će stvoriti nove probleme i usporiti koordinisani odgovor na pandemiju.

(TheConversation-ZTP, foto: CNN)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.