Nemiri u Kolumbiji: Dvostruki stisak pandemije i siromaštva (video)

Ulice Kalija, trećeg po veličini kolumbijskog grada, danas izgledaju postapokaliptično. Tragovi protesta koji su zahvatili zemlju u poslednje tri nedelje vidljivi su svuda. Nekoliko autobuskih stanica je potpuno izgorelo, a mnoge benzinske pumpe su napuštene. Atmosferu ispunjava zadah smeća i kanalizacije.

Na istoku grada demonstranti su zauzeli Porto Relenu, važnu saobraćajnicu, i preimenovali je u „Puerto Resistencia“ (Luka otpora). Okruženi lomačama i ukradenim automobilima, dok rep muzika trešti u pozadini, pobunjenici pale sveće za poginule u sukobima sa policijom. „Ovde smo jer smo umorni od korupcije, umorni od borbe, umorni od siromaštva,“ kaže Blanka Kortes, majka dvoje dece.

Kali je najteže pogođen protestima koji su započeli 28. aprila, nakon što je predsednik Ivan Duke predložio novu poresku reformu. Iako je 2. maja zakon povučen, a ministar finansija Alberto Karaskvile podneo ostavku, narod je i dalje na ulicama. Većina protesta je mirno, ali je nekoliko prešlo u nasilje, verovatno uz učešće kriminalnih grupa. Prema podacima Human Rights Watch-a, najmanje 16 građana je nastradalo, a 740 je ranjeno; povređeno je i oko 850 policajaca. Prepreke na putevima koje su demonstranti postavili širom zemlje dovele su do nestašice hrane, lekova i vakcina u vreme kada Kolumbija prolazi kroz treći talas covida-19.

Primarni razlog protesta je ekonomski. Uprkos solidnom rastu od ranih 2000-ih, socijalna nejednakost je i dalje visoka. Pri trenutnoj stopi rasta, trebalo bi da prođe 11 generacija da bi potomci siromašnih Kolumbijaca dostigli prosečnu platu, procenjuje OECD. Aktuelni protesti su nastavak demonstracija iz 2019., kada su hiljade izašle na ulice zahtevajući bolje plate i više novca za visoko obrazovanje. Pandemija, uz jedan od najdužih karantina igde, produbila je ove probleme. Prošle godine privreda je imala pad od 6%, dok se budžetski deficit utrostručio. Oko 2,8 miliona stanovnika palo je u ekstremno siromaštvo (zarađujući manje od 38 dolara mesečno).

Nezadovoljstvo predsednikom Dukeom, čiji je rejting uoči nemira bio 33%, takođe je izvelo ljude na ulice. Predsednik nije održao predizborno obećanje da će Kolumbiju učiniti bezbednom. Birači su mu pružili neočekivanu podršku na izborima 2018., delimično i zato što je njegova stranka, Demokratski centar, slovila za „faktor stabilnosti“. Međutim, Duke je po stupanju na dužnost napao mirovni sporazum koji je njegov prethodnik Huan Manuel Santos sklopio sa FARC-om, marksističkom gerilskom grupom, 2016. godine.

Od tada su ojačale manje oružane grupe, uglavnom frakcije FARC-a i desničarske paravojne jedinice. U saradnji sa meksičkim bandama, oni snabdevaju oko 70% svetskog tržišta kokaina. Kolumbija danas proizvodi više droge nego na vrhuncu moći Pabla Eskobara, kaže Alehandro Eder, političar koji je učestvovao u mirovnim pregovorima. Vrlo je moguće da su eskalaciju nasilja u Kaliju, gde deluje oko 180 bandi, podstakli kriminalci iz svojih interesa.

Šire gledano, Duke nije uspeo da Kolumbijcima, posebno mladima, ponudi novi „sistem vrednosti“, tvrdi Andres Mehia, politički analitičar. Nakon što je FARC zvanično ugašen, mladi su ostali naklonjeni levim politikama. Životni standard im je dugoročno ugrožen. Čak i pre pandemijskog udara, 28% građana uzrasta 20-24 nije bilo zaposleno, niti je studiralo ili pohađalo školu. Stoga nije iznenađenje što su demonstranti uglavnom mladi, niti što je naglo porasla podrška Gustavu Petru, levičarskom rivalu predsednika Dukea. Petro sada ima podršku 38% građana, i biće kandidat na predsedničkim izborima sledeće godine.

Predlog poreske reforme trebalo je da neka od ovih pitanja reši većim oporezivanjem bogatih, ali mnogi su to smatrali nedovoljnim. Sada demonstranti imaju spisak od preko 100 zahteva. Između ostalog, traže da vlada obustavi uništavanje zasada koke, kako ručno, tako i prskanjem iz vazduha. Takođe traže uvođenje programa osnovnog dohotka za 20 miliona ljudi, što bi državu koštalo 6% BDP-a. Građani Kalija su besni na gradonačelnika Horhea Ivana Ospinu, jer je javna sredstva spiskao na virutelni sajam salse. Prema agenciji koja nadzire javnu potrošnju, oko 40% novca je nerazumno potrošeno ili bačeno.

Duke je pokušao da pregovara sa mirnim demonstrantima, kao što je učinio u novembru 2019. „Najvažnije je da ovu situaciju pretvorimo u novu šansu,“ rekao je za The Economist, dodajući da mu je prioritet „rešavanje potreba mladih“. U obraćanju od 11. maja, najavio je da će 50 odsto najsiromašnijih studenata dobiti besplatno obrazovanje, počevši od druge polovine 2021. Vlada će uskoro pokrenuti program subvencionisanja radnih mesta, pokrivajući 25 odsto zarade za oko 500.000 građana starosti 18-28, u narednih godinu dana.

Ipak, sastanci sa različitim pokretima, uključujući i savez sindikata, nisu ubedili građane da napuste ulice. Problem je što Duke zapravo nema odakle da finansira najavljene mere, koji su se već nalazile u njegovom predlogu zakona. Ugledna agencija Standard & Poor’s je 20. maja snizila kreditni rejting Kolumbije, čime je okončana decenija velikih investicija. Ovo će naglo povećati troškove zaduživanja i otežati prikupljanje novca koji demonstranti očekuju.

Ni političke prilike ne idu Dukeu na ruku. Mandat mu ističe u avgustu 2022., a njegova stranka već sada nema većinu u Kongresu. Video snimci policijskog nasilja srozali su ugled Kolumbije u inostranstvu. Ministarka spoljnih poslova Klaudija Blum je 13. maja podnela ostavku nakon kritika UN-a, Sjedinjenih Država i drugih stranih vlada zbog brutalnog gušenja protesta.

U Čileu su protesti iz 2019. prestali nakon obećanja vlade da će se glasati o novom ustavu. S druge strane, nijedna pojedinačna mera ne može ugasiti proteste Kolumbijaca, kaže Francisko Miranda, politički analitičar. Zahtevi su previše raznorodni. U međuvremenu, Gustavo Petro pokušava da balansira između podrške protestima i osude blokada puteva. Ako u tome bude uspešan, ima šanse da postane prvi levičarski predsednik Kolumbije.

(TheEconomist-ZTP, foto: AFP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.