GoViral: Igrica pomaže čitaocima da prepoznaju lažne vesti

Onlajn igra koju je razvio tim socijalnih psihologa mogla bi da bude korisno sredstvo u borbi protiv dezinformacija. Putem automatskih botova, ali i neupadljivih korisnika, dezinformacije nam se uvlače u glavu provocirajući naša osećanja pravednosti ili nepoverenja, te koristeći emotivno snažan jezik radi širenja straha i besa među korisnicima društvenih mreža.

Baš kao što vakcina stimuliše imunološki odgovor u ljudskom telu, tako i nova igra GoViral! približava taktike širenje dezinformacija i teorija zavere, kako bi korisnici mogli da ih prepoznaju i zaustave. „Zavere i laži o covidu-19 predstavljaju stvarnu pretnju programima vakcinacije u skoro svakoj zemlji,“ kaže socijalni psiholog i koautor igrice Džon Ruzenbik. „Svako raspoloživo oruđe bi trebalo iskoristiti u borbi protiv lažnih vesti koje usporavaju dostizanje imuniteta krda.“

Prilikom testiranja, učesnici su počeli da prepoznaju dezinformacije u poređenju sa pouzdanim vestima nakon samo 5 minuta igranja igrice. Sposobnost uočavanja dezinformacija zadržali su i nedelju dana kasnije, te postali oprezniji u širenju lažnih vesti na mrežama. Igra se zasniva na ideji da bi efikasnije bilo zaustaviti širenje dezinformacija nego svakoj neistini suprotstavljati sadržaj iz proverenih izvora.

„Iako je provera činjenica izuzetno važna, njeni efekti dolaze prekasno. Poricanje dezinformacija nakon njihovog širenja često je težak, ako ne i nemoguć zadatak,“ objašnjava socijalni psiholog Sander van der Linden sa Univerziteta Kembridž. Umesto toga, GoViral! bi trebalo da spreči da lažni narativi puste korenje, tako što će kod korisnika razviti sposobnost brzog prepoznavanja lažnih vesti. „Preventivno izlažući korisnike metodama širenja lažnih vesti, pomažemo im da ih identifikuju i ignorišu u budućnosti,“ kaže van der Linden.

Dakle, kako igrica funkcioniše? Učesnici imaju zadatak da promovišu štetne napise o covidu-19 kako bi izazvali javnu paniku, pritom koristeći manipulativne tehnike poput citiranja lažnih „stručnjaka“. Tako igrači postaju svesni kako dezinformacije funkcionišu i kako bi mogli da suzbiju njihovo širenje. „Gradimo jednu vrstu psihološkog otpora prema budućim lažima,” kažu istraživači.

U projektu je učestvovalo ukupno 3.548 igrača u dve zasebne studije. Prva studija je prikupljala podatke od stvarnih korisnika kojima je prikazano 18 postova sa društvenih mreža, i koji su anketirani pre i posle igranja igre; pola postova je bilo verodostojno, pola nije. Odmah nakon testiranja, GoViral! igrači su bili bolji u razlikovanju stvarnih vesti od teorija zavere nego pre učešća u eksperimentu.

U drugoj studiji, istraživači su uporedili grupu kojoj su prikazane infografike iz UNESCO-ve kampanje #ThinkBeforeSharing sa kontrolnom grupom koja je samo igrala Tetris. Otprilike dve trećine igrača GoVirala! je reklo da ih je od sada teže prevariti; nedelju dana kasnije, igrači su i dalje dezinformacije ocenjivali manipulativnijim u poređenju sa pravim vestima.

Iako su rezultati ohrabrujući, igrica nije ostvarila veliku popularnost na mreži. Dostupna je na mnogim jezicima, ali je odigrana tek oko 400.000 puta otkako je lansirana prošlog oktobra.

(ScienceAlert-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.