Nemačka neće zaustaviti Severni tok 2, ali američke sankcije možda hoće

U hladnim vodama nadomak Bornholma, danskog ostrva na Baltičkom moru, odvija se složena igra mačke i miša. Flotila ruskih brodova žuri da završi izgradnju Severnog toka 2, gasovoda dužine 1.230 km, koji bi udvostručio transfer gasa od Rusije do Nemačke. Preostalo je da se izgradi manje od 150 km. U međuvremenu, američka vlada, naoružana ozakonjenim sankcijama, targetira kompanije koje su uključene u projekat. Kako saga ulazi u svoju završnicu, sudbina gasovoda će zavisiti od ishoda ove geopolitičke trke.

Severni tok 2 izaziva oštre reakcije još od 2015. godine, kada su Gazprom, ruski državni gasni gigant, i pet evropskih energetskih kompanija formirali konzorcijum za postavljanje novog gasovoda vrednog 9,5 milijardi evra, duž postojećeg na dnu Baltičkog mora. Američko protivljenje, zasnovano na strahu od širenja uticaja Kremlja, dvostranačko je. Istočni Evropljani, kao i Francuska, plaše se sve veće zavisnosti od ruske energije, te ugrožavanja Ukrajine koja bi ostala bez tranzitnih taksi od postojećeg kopnenog gasovoda. Stavovi u Briselu variraju od zabrinutosti do ogorčenog protivljenja.

Nemci koji drže do ovakvih stavova pitaju se zašto njihovi političari insistiraju na završetku projekta. Vlada Angele Merkel već dugo pokušava da gasovod sačuva od diplomatskih sporova. I nakon nedavnog progona ruskog disidenta Alekseja Navaljnog, Merkel nije promenila stav o gasovodu. Da bi zaobišla američke sankcije, vlada Meklenburg-Zapadne Pomeranije, ruralne nemačke države u kojoj cevovod izlazi na kopno, osnovala je fondaciju, koju uglavnom finansira Gazprom, za posredovanje između Severnog toka 2 i privatnih dobavljača na ime „ekološke zaštite“.

Ne samo da taj trik ne uspeva, nego izgleda da američke aktivnosti na stopiranju gasovoda imaju efekta. Kongres je usvojio dve kategorije sankcija usmerenih protiv Severnog toka 2. U decembru 2019., ogoljena pretnja primorala je Allseas, švajcarsku podmorsku građevinsku firmu, da povuče svoja plovila iz projekta, zaustavivši izgradnju na godinu dana i koštajući Gazprom čitavo bogatstvo. I mnoge druge međunarodne kompanije su zastrašene.

Ruski brodovi su ipak nastavili sa radom u decembru. Ali pritisak je sve jači. Američka vlada je 19. januara po prvi put ostvarila svoje pretnje, nametanjem sankcija Fortuni, ruskom plovilu koje polaže cevi. Nekoliko nedelja ranije Kongres je usvojio amandman na drugi zakon o sankcijama, usvojen 2019. Proširivanjem spiska kompanija na svaki entitet koji podržava „polaganje cevi“, novi zakon je prekretnica, kaže Mateuš Kubijak iz Esperisa, poljske konsultantske firme. Ruski inženjeri će verovatno završiti polaganje cevi, kaže on, ali će problem nastati oko sertifikacije, tj. tehničke potvrde da gasovod ispunjava međunarodne standarde bezbednosti.

I šta sad? Agresivna politika Trampove administracije pokolebala je čak i najtvrđe protivnike Severnog toka 2 u Evropi. Predsednik Bajden želi da obnovi pokidane saveze, ali njegov tim se takođe protivi gasovodu. Optimisti smatraju da bi najnoviji zakoni o sankcijama mogli da ponude rešenje. S obzirom da su obavezujuće, sankcije sužavaju manevarski prostor Bele kuće. Ali, kako primećuje Den Frid, koordinator za sankcije iz Obamine administracije, tekst zakona predsedniku daje mogućnost za ukidanje sankcija. „To je nagoveštaj da Kongres želi dogovor,“ kaže on. Bajdenov tim je nagovestio da je otvoren za predloge.

Kako bi dogovor mogao da izgleda? Jedna mogućnost je automatsko nametanje sankcija Gaspromu ukoliko se Kremlj povuče iz sporazuma koji je Merkel sklopila 2019., sa ciljem da gas nastavi da teče preko Ukrajine. U slučaju nagodbe, Amerika bi odustala od sankcija u zamenu za nemačke garancije za jačanje energetskih i drugih oblika bezbednosti u istočnoj Evropi. Ali pored interesovanja za takav dogovor, Nemačka bi morala da obustavi podršku gasovodu. Međutim, berlinski zvaničnici strahuju da će tvrda struja u Kongresu vezati ruke Bajdenu. U tom slučaju, diplomatska pat pozicija se produžava do daljnjeg.

(TheEconomist-ZTP, foto: Peter Hove Olesen)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.