Britanija je prošle godine tiho proterala tri kineska špijuna, tvrdeći da se predstavljaju kao novinari, što je pojačalo tenzije između ove dve zemlje zbog niza medijskih pitanja. Britanska unutrašnja služba MI5 zaključila je da su agenti radili za kinesko Ministarstvo državne bezbednosti (MSS), a da su kao paravan koristili državne novinske agencije.
Vladini izvori su potvrdili da je od tri osobe zatraženo da napuste Britaniju, nakon izveštaja u Daily Telegraph-u, uz vrlo malo dodatnih informacija o slučaju. Britanska nervoza u odnosima sa Pekingom podrazumeva i diskretno postupanje u otkrivenim slučajevima špijuniranja, sa željom da se izbegnu diplomatski incidenti.
Stoga je nemoguće je utvrditi stvarne razmere i prirodu pretnje, uprkos čestim upozorenjima iz britanskih obaveštajnih službi da se kineska špijunaža potcenjuje. Korišćenje novinarskih identiteta kao paravana ustaljena je praksa u špijunaži, ujedno metoda koju Peking favorizuje u potrazi za obaveštajnim podacima širom sveta.
Prošle godine su belgijski obaveštajci u saradnji sa britanskim kolegama otvorili istragu o Frejzeru Kameronu, britanskom biznismenu i bivšem radniku MI6, koji je navodno prodao informacije o EU dvojici špijuna/novinara u Briselu. Kameron je negirao optužbe. MI5 je bio pod pritiskom političara da pojača svoj fokus na Kinu, smatrajući da pretnja od islamističkog terorizma jenjava. Ministrima je rečeno da nema agenata MSS-a koji deluju izvan diplomatskih krugova, ali to nije umanjilo njihove strepnje.
Ministri su za proleće najavili novi zakon o špijunaži kojim bi se ažurirao britanski Zakon o službenim tajnama iz 1911. godine, koji je poslednji put revidiran 1989. Očekuje se proširivanje definicije špijuniranja kako bi se olakšalo krivično gonjenje stranih agenata, pogotovo zbog ekonomske špijunaže. Takođe se razmatra obavezno razotkrivanje lobista koji rade u korist stranih vlada.
Mnogi Konzervativci žele da Britanija zauzme oštriji stav prema Kini nakon otkrića genocida nad ujgurskom muslimanskom manjinom i nametanja zakona o nacionalnoj bezbednosti u Hong Kongu. Bob Sili, konzervativni poslanik, kaže da su špijunske aktivnosti potvrdile da je Britanija pokazala naivnost prema Pekingu. „Treba nam dosledniji odnos prema Kini i Rusiji, te bolje razumevanje kako autoritarne i jednopartijske države deluju u digitalnom dobu,“ zaključio je.
Kineska ambasada nije odmah reagovala na izveštaje, ali Peking je u petak uzvratio udarac po drugom pitanju, nakon odluke britanskog medijskog regulatora Ofcoma da kineskoj televiziji CGTN zabrani emitovanje u Britaniji. Portparol ministarstva spoljnih poslova rekao je da Kina „zadržava pravo na odgovarajuće reakcije“ i da je odluka Ofcoma zasnovana na „ideološkim predrasudama i političkim razlozima“.
Ofcom je osporio emitovanje CGTN-a rekavši da je taj kanal kontrolisala Kineska komunistička partija, iako je licenca bila na ime „entiteta koji nema uređivačku kontrolu nad programima“. U četvrtak je kinesko ministarstvo spoljnih poslova optužilo BBC za emitovanje „lažnog izveštaja“, nakon što je britanski medij sproveo istragu o sistematskom silovanju ujgurskih žena u kineskim logorima.
(TheGuardian-ZTP, foto: AFP/Damir Sagolj)
