Robotska koža osetljiva na dodir biće deo metaverzuma? (video)

Tanka, zamenljiva koža koja omogućava robotima da „osećaju“, mogla bi da pomogne u izgradnji metaverzuma, tj. budućoj verziji interneta koju razvijaju Meta (eks-Fejsbuk) i drugi. Koža, koju su zajednički razvili Meta i Univerzitet Karnegi Melon, kombinuje gumenu plastiku debljine oko 3 milimetra, magnetne čestice i veštačku inteligenciju radi kalibracije čula dodira.

„Ako pogledate kako je AI napredovala, napravili smo ogroman napredak u kompjuterskoj slici i zvuku,“ kaže Abinav Gupta iz kompanije Meta, i dodaje da je „dodir očigledno bio izostavljen“. Kada koža dodirne čvrstu površinu, plastika se deformiše i menja magnetno polje koje stvaraju ugrađene čestice. Pridružena štampana ploča prati ove promene i pohranjuje ih u AI, koja signale pretvara u silu i samim tim u osećaj dodira.

Tehnologija je nazvana ReSkin i može da meri dodir od samo 0,1 njutna sile sa tačnošću od 1 milimetra i prati promene do 400 puta u sekundi. Povezana veštačka inteligencija zahteva obuku sa 100 ljudskih dodira da bi imala dovoljno podataka o tome kako da se promene u magnetnom polju prevode u osećaj dodira. Istraživački tim je testirao ovaj sistem na mekom voću poput grožđa i borovnice.

Ranije verzije robotske kože koje su mogle da „osećaju“ zahtevale su ugradnju elektronike radi praćenja električnih promena pri kontaktu kože sa površinama. ReSkin sistem zahteva samo da senzorna oprema bude u neposrednoj blizini. To znači da materijal može da bude još tanji i jeftiniji za izradu. Trenutno, materijali potrebni za izradu svakog ReSkin-a koštaju manje od 6 dolara na proizvedenih 100 aparata, kaže Gupta.

Inženjeri kažu da mala debljina kože i mogućnost korišćenja od preko 50.000 puta pre zamene magnetnih čestica, znači da bi sistem mogao da ima brojne primene, od robotskih ruku do cipela za pse koje bi pratile kako hodaju, trče ili odmaraju. Gupta dodaje da bi poboljšani osećaj dodira mogao da upotpuni iskustvo u metaverzumu. „Kada nosite VR masku, želite da imate bogatija i potpunija iskustva, a tu je čulo dodira ključno,“ istakao je naučnik.

„Sve u svemu, uređaj je praktičan, a testiranjem na mekom voću pokazao se veoma osetljivim,“ kaže Džonatan Ejtken sa Univerziteta u Šefildu. „Automatska berba mekog voća je problem, jer se plod lako ošteti. Zahteva veoma mekan dodir, u čemu se klasični robotski senzori nisu najbolje pokazali.“ Međutim, Ejtken naglašava da uređaj može da oseti dodir samo na jednom mestu u jednom trenutku.

(NewScientist-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.