Prethodna generacija Rumuna čekala je u redu za hranu. Danas se u Bukureštu ponovo vide redovi, ali oni koji stoje u njima nisu Rumuni. U jednoj ulici, ukrajinske izbeglice se postrojavaju ispred centra za raspodelu pomoći. U drugoj, Nepalci, Bangladešani i drugi čekaju ispred imigracione kancelarije da obnove radne i boravišne dozvole. Poput Italije 1970-ih, Rumunija je na korak od toga da od zemlje emigranata postane zemlja imigranata. Rumunska privreda beleži stabilan rast već čitavu deceniju (prošle godine za 4,7%). Prema podacima za 2010. godinu, BDP po osobi, srazmeran cenama, iznosio je 53% proseka Evropske Unije; do 2021, porastao je na 74%. U međuvremenu, stanovništvo se smanjilo sa 23,2 miliona izmerenih 1990. na današnjih 19 miliona. Natalitet je pao nakon revolucije 1989, a milioni su emigrirali. Zemlja se danas suočava sa ozbiljnim manjkom radne snage.
Popodnevni red ispred imigracione kancelarije u Bukureštu se odužio. Niki, dadilja iz Nigerije, kaže da bi u idealnom slučaju volela da radi u Britaniji, ali bi radije živela ovde legalno nego tamo ilegalno. Atarv, softverski inženjer iz Indije, i Niko, barmen sa Šri Lanke, ne govore rumunski, ali to im do sada nije bila prepreka. Toliko je teško prići kancelariji da je Niko prenoćio na trotoaru; još dvoje je stiglo u zoru. Hoteli, barovi i restorani očajnički traže radnike, ali najveći manjak je u građevinarstvu. Aleksandru Bajkulesku, zamenik generalnog direktora Hidro Salt-a, građevinske firme, ima 350 zaposlenih. Od toga 200 su stranci, uglavnom Šrilančani i Vijetnamci. Angažuju se preko agencija, ali rumunska birokratija je toliko preplavljena potražnjom da mnogi nikada ne stignu na odredište; druge zemlje, kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, preotimaju ih mesecima pre nego što dobiju rumunske vize.
Bajkulesku plaća 1.000 dolara mesečno plus smeštaj i hranu, ali do 40 odsto njegovih novih radnika odlazi u roku od nekoliko meseci da bi ilegalno okušali sreću u bogatijim zemljama. „Ne mogu da proširim posao zbog ovih problema,“ kaže preduzetnik. Rumunska birokratija je „toliko komplikovana da mnoge kompanije jednostavno odustaju“ od uvoza novih radnika, kaže Monika Roman, naučnica koji proučava imigraciju. Umesto toga, pokušavaju da namame one koje su veće kompanije uspele da uvezu. Mnogi radnici, koji beže od teškog siromaštva, rado prihvataju „bilo kakav posao u inostranstvu“. Adrijana Iftime, generalna direktorka Federacije građevinskih kompanija, kaže da je sektoru potrebno najmanje 100.000 novih radnika do kraja 2024. Preduzimači žele da zadovolje potražnju za infrastrukturnim projektima koji se stimulišu EU sredstvima za postpandemijsku obnovu. Rumunija će dobiti 27 milijardi evra, od čega će do 17 milijardi otići na građevinu, kaže Iftime. Uračunate li i druga finansijska davanja EU, Rumunija bi mogla dobiti više od 80 milijardi evra do 2027. Strani radnici su, kaže sagovornica, „rešenje kada nema drugog rešenja“.
U 2017, Rumunija je imala kvotu od 3.000 dozvola godišnje za radnike van EU. To je prošle godine skočilo na 100.000, ali su veliki deo toga obnovljene dozvole za već prisutne radnike. Oana Toju, poslanica koja učestvuje u parlamentarnom odboru za rad i socijalna pitanja, kaže da iako Rumuniji zbilja trebaju strani radnici kao „brzo rešenje“, veći deo potrebne radne snage je već u zemlji. Problem je u tome što sistem socijalnog osiguranja i stroga poreska pravila mnogim ljudima obesmišljavaju skraćeno radno vreme, posebno majkama sa malom decom. „Postoji ogroman prostor za proaktivne mere koje bi podstakle Rumune da preuzmu ove poslove.”
Mnogi Rumuni i dalje emigriraju tražeći bolje plate drugde, ali mnogi se i vraćaju. Za to vreme, raste rumunsko stanovništvo rođeno u inostranstvu. Na isteku 2022, u zemlji je registrovano 113.520 državljana rođenih van EU, što je povećanje od 110% za samo pet godina. Bilo je i 54.765 državljana EU, 113.000 ukrajinskih izbeglica i oko 200.000 imigranata iz susedne Moldavije (mada većina njih ima rumunsko državljanstvo). Mirčea Mocanu, koji upravlja UN-ovom kancelarijom Međunarodne organizacije za migracije u Bukureštu, kaže da će, izuzev Moldavaca, do kraja decenije u Rumuniji živeti 600.000 stranaca. To je velika i veoma brza promena.
(TheEconomist-ZTP, foto: IWF/Youtube)
