Pre trideset godina, nakon raspada Sovjetskog Saveza, američki akademik Semjuel Hantington izneo je sumoran pogled na to kako će se svet promeniti. On je tvrdio da će „sukob civilizacija“ zameniti nekadašnji hladnoratovski sukob Zapada i Istoka. Dok se konflikt Kine i Amerike zaoštrava, predsednik Si Đinping je nedavno predložio drugačiju viziju – da civilizacije mogu živeti u harmoniji. Možda zvuči banalno optimistično, ali njegova osnovna poruka ima dublji smisao. Zapad mora prestati da promoviše svoje vrednosti ili će se pokazati da je Hantington bio u pravu.
Otkako je Si predstavio svoju Globalnu civilizacijsku inicijativu (GCI) 15. marta, državni mediji su prepuni laskavih objava. Englesko izdanje Global Tajmsa, nacionalnog tabloida, opisalo je predsednikovu ideju kao „Sivilizacija“, „opštevažeća“ i „puna kineske mudrosti“. Pišući za honkoški list South China Morning Post, kineski diplomata je aludirao na Hantingtona: „U vreme kada ponovo izranja zastarela teza o ‘sukobu civilizacija’, kineski akcenat na jednakosti civilizacija potreban je više nego ikada za mir u svetu.” Drugim rečima, Zapad treba da nauči da živi sa kineskim komunizmom. Iako se zasniva na marksizmu, zapadnoj teoriji, on je takođe plod drevne kineske kulture. GCI je najnoviji u nizu Sijevih predloga o tome kako treba upravljati svetom. Prvo je došla Inicijativa za globalni razvoj (GDI), koju je predstavio UN-u 2021. Ona je reklamirana kao „dvostruki motor“ zajedno sa Inicijativom Pojas i put, svetskim projektom infrastrukturne izgradnje koju je Si pokrenuo na početku svoje više od decenije duge vladavine. U okviru GDI-a, Kina je obećala najmanje 4 milijarde dolara za pomoć siromašnijim zemljama u svemu, od javnog zdravlja do smanjenja emisija ugljenika. Inicijativa je opisana kao „kineska formula“ razvoja, što znači stavljanje ekonomske koristi ispred građanskih i političkih prava.
Tokom 2022, Si je proizveo još jednu strategiju, nazvanu Globalna bezbednosna inicijativa (GSI). Ovo se dogodilo samo dva meseca nakon što je njegov „stari prijatelj“ u Moskvi, Vladimir Putin, započeo invaziju na Ukrajinu. GSI je potvrdio ruski pogled na svet, pozivajući na „zajednički, sveobuhvatan, kooperativan i održiv“ pristup izgradnji međunarodne bezbednosti. To je skraćenica za davanje veta velikim silama, poput Kine i Rusije, na bezbednosne ugovore u njihovom susedstvu. Kineski zvaničnici opisuju martovsko približavanje Irana i Saudijske Arabije, u kojem je Kina imala skromnu ulogu, kao pobedu GSI-a. Oni će bez sumnje slaviti telefonski razgovor Sija sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim, njihov prvi kontakt od početka rata, kao još jedan uspeh GSI-a. GCI je najavljen tokom virtuelnog dijaloga lidera oko 500 političkih organizacija iz više od 150 zemalja, koji je organizovala Komunistička partija Kine. Tajming je verovatno bio nameran: nekoliko dana kasnije predsednik Džo Bajden je ugostio drugi Samit za demokratiju, takođe putem video linka (učestvovalo je 85 svetskih lidera, Kina nije bila pozvana). „Praksa raspirivanja podela i sukoba u ime demokratije je sama po sebi kršenje duha demokratije,“ rekao je Si publici. „Za to neće dobiti nikakvu podršku.“
U mnogim nezapadnim zemljama njegova inicijativa može dobiti podršku, iako se sastoji od nekoliko lepih fraza. „Zemlje treba da budu otvorene za uvažavanje vrednosti različitih civilizacija,“ rekao je, „i da se uzdrže od nametanja sopstvenih vrednosti i od podsticanja ideološke konfrontacije.” Kineski lideri su često iznosili slične stavove. Ali inicijativa formalno podiže zabrinutost zbog zapadnog „mešanja“ na nivo koji uključuje ne samo zemlje, već i civilizacije. Ona implicira da je svaki napad na politički sistem Kine ujedno napad na njenu kulturu. Bajden opisuje Ameriku kao učesnicu u „borbi između demokratije i autokratije“. Si očigledno pokušava da to prikaže kao uspostavljanje šireg fronta Hantingtonovskog tipa. Kineska civilizacija je dugo jedna od Sijevih glavnih preokupacija. On je sazivao sastanke Politbiroa da bi razgovarao o tome. Jedna od njegovih mantri je da Kinezi moraju pokazati „četiri samopouzdanja“. Nije iznenađujuće da tri od četiri govore o jačanju vere u različite aspekte kineskog komunizma. Ali četvrto se odnosi na kinesku kulturu, u čiju veličinu Si ne želi da sumnja. Ovakvi stavovi se upadljivo razlikuju od stavova osnivača partije, koji su potencirali mračnije aspekte kineske pretkomunističke istorije. Si više voli da istakne kulturni kontinuitet sa slavnom prošlošću koja je sada oličena u partiji. Mao Cedung je pokušavao da suzbije konfučijanizam, filozofiju koja je vekovima oblikovala državne i lične principe. Si ga otvoreno promoviše.
Poslednjih godina, neki kineski akademici su prihvatili ideju Kine kao „civilizacijske države“, tj. zemlje čije granice obuhvataju i posebnu civilizaciju. Knjiga britanskog autora Martina Žaka, objavljena 2009, doprinela je popularizaciji ove ideje. Pod nazivom Kada Kina zavlada svetom, postala je bestseler u Kini, iznoseći predviđanje da će Kina smeniti zapadnu dominaciju bez usvajanja zapadnih vrednosti. Hit je bila i knjiga kineskog akademika Žang Vejveja iz 2011. Autor opisuje Kinu kao jedinu modernu zemlju koja je takođe drevna civilizacija. Očigledno je da njegova teza ima Sijev blagoslov. Žang je 2021. pozvan da izvesti Politbiro o tome kako globalno projektovati kinesku viziju. Razvijanje nove Sijeve inicijative zahtevaće pažljivo balansiranje. Kako kineski zvaničnici tvrde, sve civilizacije su jednake i treba da budu međusobno tolerantne. Šta onda misliti o zapadnoj civilizaciji? Kineski zvaničnici je često opisuju kao raspadajuću, i kao žrtvu unutrašnjih manjkavosti. Na provladinom forumu u Šangaju 21. aprila, Žang je istakao „harmoniju“ kineske kulture spram konfliktne političke kulture Zapada (Martin Žak je takođe bio među govornicima). Čak je i Si, u svom nastojanju da promoviše „kulturno samopouzdanje“, naglasio izuzetnost kineske civilizacije. Govorio je o njenim „jedinstvenim idejama i mudrosti“.
Kao i druge njegove inicijative, i ova će se dopasti mnogim siromašnijim zemljama koje priželjkuju velikodušnost Kine i dele njen prezir prema zapadnim vrednostima. Početkom prošle godine, Kina je u UN-u formirala grupu pod nazivom „Prijatelji globalne razvojne inicijative“, sa 53 države članice. Sada ih ima skoro 70. Na prošlomesečnom samitu o demokratiji, Bajden je govorio o „stvarnim indikacijama da se dešava preokret“ u borbi sa autoritarizmom. Ako je tako, posla će biti na pretek. U martovskom izveštaju Instituta v-Dem pri Univerzitetu Geteborg u Švedskoj, navodi se da je postotak svetske populacije koja živi u autokratijama porastao sa 46% u 2012. na 72% prošle godine. Na Zapadu pak Sijeva civilizacijska inicijativa neće mnogo popraviti njegov lični ili imidž partije. Među zapadnim elitama, mnogi odbacuju svaku pomisao da zagovaranje demokratije u Kini predstavlja izazov za njenu civilizaciju. U vreme Trampovog predsedničkog mandata, zvaničnica Stejt departmenta opisala je rivalstvo sa Kinom koristeći Hantingtonovski jezik. To je „borba sa zbilja drugačijom civilizacijom i drugačijom ideologijom”, rekla je Kiron Skiner, dodajući da se Amerika suočava sa „konkurentskom velesilom koja nije belačka“. Ubrzo je naišla sa burne reakcije američke javnosti zbog iznetih primedbi.
Poslednjih godina, nekoliko američkih univerziteta zatvorilo je Konfučijeve institute. Ali ovo nije bilo usmereno protiv filozofije stare 2.500 godina. Centri, koji promovišu kineski jezik i kulturu, bili su na meti zbog njihovog političkog uticaja. Na Zapadu postoji mnogo takvih instituta koje sponzoriše kineska vlada. Ali zapadni zvaničnici strepe da će GCI, kao i prethodne inicijative Kine, biti iskorišćen za povlačenje crte između pristalica i kritičara zemlje. Kineske diplomate očekuju od stranih kolega da izraze javnu podršku Sijevim idejama, vodeći evidenciju ko to čini. Njegova trijada globalnih inicijativa produbiće podele u svetu.
(TheEconomist-ZTP, foto: Britannica)
