Nebriga države i pravosuđa: Četvoro novinara ubijeno u Meksiku od početka godine

Bilo je vreme ručka 31. januara kada je Roberto Toledo, 55-godišnji novinar, otvorio vrata svog stana. Upucan je i potom preminuo od zadobijenih rana. To je četvrti medijski radnik koji je ubijen u Meksiku za samo mesec dana. Meksiko je poznat kao opasna zona za novinare. Organizaicja Reporteri bez granica procenjuje da je 47 novinara ubijeno u poslednjih pet godina, isto koliko i u Avganistanu. Više novinara je nestalo ili kidnapovano u Meksiku nego bilo gde u svetu. Ipak, događaji iz poslednjih nekoliko nedelja šokirali su javnost.

Učestalost ubistava je delom uzrokovana opštim porasta nasilja, smatra Jan-Albert Hutsen iz Komiteta za zaštitu novinara. Tokom proteklih pet godina više od 30.000 ljudi je ubijeno godišnje. Kaznena politika takođe nije od pomoći jer preko 90% ubistava ostaje nerešeno. Retko ko smatra da aktuelna strategija Meksika za suočavanje sa narko-bandama, poznata kao „zagrljaji, a ne meci“, funkcioniše u praksi. Pretnje novinarima dolaze i od korumpiranih političara i policije.

Tokom mandata predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora, povećan je broj novinara sa obezbeđenim pancirima i policijskm zaštitom. Ali takvi programi su i dalje slabo finansirani. Hutsen je dokumentovao slučajeve gde je procedura podbacila, sa fatalnim posledicama. Lurdes Maldonado, novinarka koja je bila uključena u program, ubijena je u Tihuani 23. januara. Ona je 2019. rekla predsedniku da se plaši za svoj život. Video snimak tog razgovora sada je preplavio društvene mreže.

Predsednik je obećao da će istražiti najnoviju seriju ubistava, iako mu manjka poštovanja i brige za novinare. Jednom nedeljno drži konferencije za štampu na temu „Ko je ko u ovonedeljnim lažima“, praktično iznoseći spiskove novinara koji su ga iznervirali. Najugroženiji su novinari malih, lokalnih medija. „Ne može policajac stalno da nas čuva, potrebna je šira strategija da bismo se osećali bezbedno,“ kaže Horhe Manzo, novinar lokalnog lista. Kaže da se više oslanja na „molitve svoje majke“ i na prijatelje koje unapred obaveštava o svom kretanju.

Ogorčenje javnosti je sve prisutnije. Stotine ljudi se 25. januara uključilo u bdenje širom zemlje. Ali malo je verovatno da će se išta promeniti ako se ne prekine opšti trend nasilja i nekažnjivosti. „Danas makar znam da će ljudi saznati ako me ubiju,“ dodaje Manzo.

(TheEconomist-ZTP, foto: Alejandro Tamayo/TNS)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.