Naučnici upozorili: Zamračivanje sunca pomoću sulfatnih čestica je suviše rizično

Geoinženjerske metode za hlađenje Zemljine površine i smanjenje posledica globalnog zagrevanja potencijalno su opasne i države bi trebalo da ih blokiraju, izjavilo je u ponedeljak više od 60 stručnjaka i naučnika. Čak i ako bi ubacivanje milijardi sulfatnih čestica u srednje slojeve atmosfere odvratilo deo sunčevih zraka, posledice bi mogle da nadmaše potencijalnu korist, navodi se u otvorenom pismu.

„Geoinženjering se ne može sprovesti globalno na pošten, inkluzivan i efikasan način,“ navodi se u pismu. „Stoga zahtevamo hitnu političku akciju vlada, Ujedinjenih nacija i drugih aktera kako bi se sprečilo usvajanje solarnog geoinženjeringa kao prihvatljive klimatske politike.“ Povećanje od 1,1°C iznad temperatura zabeleženih sredinom 19. veka već je pojačalo intenzitet, učestalost i trajanje katastrofalnih toplotnih talasa, suša i oluja.

Sve nacije su se obavezale da će ograničiti porast površinske temperature Zemlje na 1,5°C, ali naučni saradnici UN-a kažu da će taj prag biti premašen, verovatno za deset godina. Nemoćni da smanje emitovanje gasova staklene bašte, neki političari razmatraju solarni geoinženjering, koji je donedavno odbacivan kao naučna fantastika, kako bi kupili vreme za pronalaženje efikasnijih rešenja. Odavno je poznato da raspršivanje velike količine reflektujućih čestica u gornje slojeve atmosfere može da ohladi planetu.

Priroda ponekad radi isto: prašina nastala erupcijom vulkana Pinatubo na Filipinima 1991. snizila je prosečnu temperaturu Zemlje tokom čitave naredne godine. Ali u otvorenom pismu se navode višestruki razlozi za odbijanje takvog plana. Veštačko zatamnjenje sunčevog zračenja moglo bi da poremeti monsunske kiše u južnoj Aziji i zapadnoj Africi, kao i da uništi useve od kojih se stotine miliona ljudi prehranjuju, pokazalo je nekoliko studija. „Ubacivanje sulfata u stratosferu uticalo bi na afričke i azijske letnje monsune i izazvalo suše u Amazonu,“ tvrdi Međunarodni panel za klimatske promene (IPCC) u svojoj najnovijoj proceni.

Međutim, druge regije bi mogle da imaju koristi; jedno prošlogodišnje istraživanje tvrdi da bi zamračivanje sunca značajno umanjilo suše u južnoj Africi. Naučnici takođe brinu o tzv. terminalnom šoku koji nastaje kada se raspršivanje čestica naglo prekine. Ako bi se procedura „prekinula iz bilo kog razloga, postoje velike šanse da bi površinske temperature naglo skočile,“ saopštio je IPCC. Povrh toga, tehnologija ne bi sprečila neprekidno nakupljanje atmosferskog CO2, koji direktno utiče na hemijski sastav okeana. U otvorenom pismu se takođe upozorava da verovanje u brzo rešenje „može destimulisati vlade, kompanije i građane da daju sve od sebe u postizanju dekarbonizacije ili ugljenične neutralnosti“.

Najzad, trenutno ne postoji globalni sistem upravljanja koji bi nadgledao ili primenjivao solarne geoinženjerske metode, koje bi već danas mogle da pokrenu pojedine države, ili milijarderi sa svojim raketama. U otvorenom pismu se zahteva „međunarodni sporazum“ koji bi blokirao nacionalne inicijative i eksperimente, te odbio patentna prava na geoinženjerske tehnologije. Takav sporazum „ne bi zabranio istraživanje atmosfere ili klime kao takvo“, navodi se u pismu.

Drugi oblici modifikacije sunčevog zračenja uključuju osvetljavanje oblaka pomoću čestica okeanske soli, kao i postavljanje džinovskih ogledala u svemir radi odbijanja sunčeve svetlosti. Manje kontroverzne tehnike uključuju izbeljivanje krovova i puteva, te posvetljavanje lišća useva kroz genetsku modifikaciju. Među potpisnicima otvorenog pisma su Frank Birman sa Univerziteta u Utrehtu, Arti Gupta sa Univerzitetu Vageningen u Holandiji, Melisa Lič, direktorka Instituta za razvojne studije u Saseksu, i Dirk Mesner, predsednik Nemačke agencije za životnu sredinu.

(AFP-ZTP, foto: Juan Barreto)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.