Kada je 14. decembra domaćinima predao veliki drveni ključ, francuski pukovnik je simbolično preneo kontrolu nad vojnom bazom u Timbuktuu svom malijskom kolegi. Trobojka koja se vijorila nad bazom na severu Malija otkako je Francuska tamo poslala trupe 2013. radi suzbijanja džihadista i separatista, zamenjena je zastavom Malija. Ceremonija je označila ključnu fazu u planiranom povlačenju polovine od 5.100 vojnika, raspoređenih radi borbe protiv terorizma u regionu; sledeća faza je obučavanje i podrška lokalnim trupama u njihovoj borbi protiv ekstremista koji su pregazili delove Malija, Nigera i Burkine Faso.
Ali ubrzo nakon povlačenja Francuza pojavio se kontingent ruskih trupa. Oni su deo ruskih snaga od oko 450 vojnika, kaže francuski vojni zvaničnik, dodajući da su većina plaćenici iz grupe Vagner. Reč je o kompaniji koju je osnovao Jevgenij Prigožin, prijatelj predsednika Vladimira Putina. Navodno je u Maliju angažovana za 10 miliona dolara mesečno. Vlada Malija tvrdi da na svojoj teritoriji nema plaćenika koji se bore za nju, te da su Rusi prisutni samo instruktori koje je zvanično poslala ruska vlast. Ipak, naoružani ruski vojnici viđeni u nekim delovima zemlje, a navodno su džihadisti nedavno ubili jednog i ranili još dvoje.
Putinov cilj nije da pomogne Africi da postane mirnija ili demokratskija. Ključni cilj je da se kontrira Zapadu, kaže Oleg Ignatov, saradnik Međunarodne krizne grupe. I izgleda da Putin to čini veoma suptilno, sa malobrojnim vojnim grupama koje treba da podupru autoritarne režime ili antizapadnjačke vlade. Francuski zvaničnik smatra da je cilj Rusije da istera Francusku i njene saveznike iz Malija, tako da Rusiji ostane da „sama eksploatiše i koristi svoj uticaj“. Glavno pitanje je, kaže sagovornik, kako odgovoriti na ove poteze. Otežavajuća okolnost je to što je Mali savršen poligon za ruski uticaj. Pukovnik Asimi Goita, koji upravlja državom, zbacio je izabranog predsednika Malija sredinom 2020; zatim se proglasio za predsednika nakon drugog državnog udara prošle godine. Njegova hunta, čiji su pripadnici delom obučavani u Rusiji, najavila je da će održati izbore u februaru. Ali onda je rečeno da će ih odložiti, možda tek za decembar 2025.
Susedne zemlje odmah su reagovale. Članice Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država (ECOWAS), regionalnog bloka, zatvorile su 9. januara svoje granice sa Malijem i uvele oštre finansijske sankcije, uz podršku Francuske, Britanije i Amerike. Rusija je podržala huntu i blokirala rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a kojom se potvrđuju sankcije. Ruska strategija u Maliju zasniva se na konceptu primenjenom u Centralnoafričkoj Republici, koja je bila na ivici genocida 2013, pre pristizanja francuskih mirovnih snaga. Nakon predaje komande plavim šlemovima UN-a, Francuska je 2016. povukla većinu svojih vojnika.
To je otvorilo manevarski prostor Putinu. Nakon što prethodno blokirala pokušaje Francuske da naoruža vladine snage, Rusija je promenila taktiku i ponudila da ih sama naoruža. Ubrzo su se pojavili Vagnerovi plaćenici, a kompanija povezana sa Vagnerom dobila je koncesije za rudarenje zlata i dijamanata. Iako su UN optužile ruske plaćenike za zločine, to nije umanjilo naklonost domaćina. U novembru je vlada ubacila ruski jezik kao obavezan predmet na univerzitetu u Bangiju, glavnom gradu, što prvi put od Hladnog rata da je učenje ruskog jezika postalo obavezno van bivšeg Sovjetskog Saveza.
Rusija, kao najveći izvoznik oružja za podsaharsku Afriku, proširuje svoje bezbednosne veze. Prošle godine je potpisala sporazume o vojnoj saradnji sa Etiopijom i Nigerijom, zemljama sa . najviše stanovnika u Africi. Vlada Etiopije je ljuta zbog zapadnih kritika na račun njenog učešća u građanskom ratu; Nigerijski lideri su ozlojeđeni jer je Amerika obustavila prodaju oružja zbog kršenja ljudskih prava od strane nigerijskih snaga. U Sudanu, Rusija je iskoristila politička previranja da postigne dogovor o pomorskoj bazi, iako to tek treba da se realizuje. Sledeća na listi mogla bi da bude Burkina Faso, gde je vlada 11. januara saopštila da je osujetila državni udar. Osim što je osvedočeni kupac ruskih helikoptera i naoružanja, Burkina Faso praktikuje i obilnu prorusku propagandu na svojim društvenim medijima. U novembru su demonstranti više puta blokirali konvoj francuske vojske, pri čemu su neki mahali ruskim zastavama uzvikujući „dole Francuska!“.
Pa ipak, ruskim plaćenicima verovatno neće biti lakše u borbi sa džihadistima nego zapadnim snagama koje žele da potisnu. Njihov dosadašnji učinak nije impresivan. Tokom 2019, Vagner je poslao trupe u borbu protiv džihadista u severnom Mozambiku. Vojnici su povučeni nakon što je ubijeno njih desetak, uključujući i neke koji su obezglavljeni. U Libiji se oko 1.200 Vagnerovih ratnika borilo na strani pobunjeničkog generala, Kalife Haftara, protiv nepriznate vlade. Ipak, pokušaj pobunjenika da sruše vladu nije uspeo i Vagnerove trupe su optužene za ratne zločine.
Čak i ako Rusi ne mogu da pobede džihadiste, Goita će i dalje želeti da ga čuvaju od državnog udara. (U julu je jedva preživeo napad nožem.) Ipak, dajući mu podršku, ili prosto ne uspevajući da pobedi ekstremiste, Vagner rizikuje da okrene stanovništvo protiv sebe i Rusije. Bivšeg predsednika Francuske, Fransoa Olanda, napala je okupljena masa u Timbuktuu nakon što su francuske snage oslobodile grad. Danas se zamenik gradonačelnika Bokar Ture žali da Francuzi nisu uspeli da podignu nivo bezbednosti. „Rusi mogu da pomocgnu više nego Francuzi,“ kaže političar. Ali, predosećajući novi talas narodnog revolta, on dodaje: „Voleo bih da nema stranih snaga u Timbuktuu.”
(TheEconomist-ZTP)
