Poljska je najbolji prijatelj Ukrajine u Evropi. Ali nijedan savez ne može biti potpuno bezuslovan, što važi za odnose Poljske i Ukrajine kao i za bilo koje druge. Poljska, koja je isporučivala Ukrajini tenkove i borbene avione od početka rata sa Rusijom, sada je rekla da će obustaviti isporuke oružja. Razlog za pogoršanje odnosa je onaj koji tinja već mesecima: ukrajinsko žito. Otkako je Rusija u julu povukla dozvolu za izvoz žita iz ukrajinskih luka, što je postignuto iz posredovanje Turske, Moskva je ciljala ukrajinsku žitnu infrastrukturu u Odesi i drugde. Iako neka neutralna plovila još uvek prevoze tovare (jedan turski brod je pre nekoliko dana isplovio iz ukrajinske luke Černomorsk za Izrael), brodovlasnici i osiguravajuće kompanije su i dalje nervozni jer je potrebno naći alternativne puteve za velike količine pšenice.
Očigledna alternativna putanja je Poljska, makar samo zbog činjenice da je prevoz velikih tovara u ostatak Evrope preskup. (Između ostalog, ukrajinska železnica se razlikuje od evropske, što zahteva pretovar). Ali Poljska takođe ima veliki sektor za proizvodnju žitarica. Vladajuća partija Prava i pravde suočava se sa kritičnim izborima sledećeg meseca i rizikuje gubitak glasova poljoprivrednika ako dozvoli uvoz ogromnih količina ukrajinske pšenice. Sve do prošle nedelje ovo nije bilo mnogo važno. Zajedno sa nekoliko drugih istočnih zemalja EU, Poljska je imala povoljan aranžman prema kojem je ukrajinsko žito moglo da putuje preko njene teritorije do ostatka EU ili da se doprema u Gdinju, ali se tamo nije moglo prodavati. Ali taj ugovor je istekao prošle nedelje, a Brisel, koji po zakonu EU ima kontrolu nad trgovinskom politikom, odbio je da ga obnovi. Suočena sa izborom između bankrota sopstvenih poljoprivrednika i prkosa Briselu, Varšava je izabrala ovo drugo; zajedno sa još dve članice Višegradske grupe, Mađarskom i Slovačkom, jednostrano je produžila zabranu.
Na prvi pogled, Varšava je saterana u nezgodan ćošak. Isključivanje ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda je očigledan prekršaj zakona EU; tako se suočava sa gnevom Brisela, Pariza i Berlina na zapadu i mogućom tužbom pred Evropskim sudom, koju bi gotovo sigurno izgubila. U međuvremenu, usledio je napad i sa istoka: ukrajinski predsednik Zelenski ju je već optužio pred Generalnom skupštinom UN-a da radi u korist Rusije, i Kijev je rekao da će prijaviti Poljsku Svetskoj trgovinskoj organizaciji zbog nezakonite protekcionističke mere. Ipak, Brisel i Kijev bi teoretski mogli biti u pravu. Ali kratkoročno i srednjeročno, nijedna strana ne može mnogo da učini. Kijevu je, prosto rečeno, Varšava potrebnija nego što je Varšavi Kijev. Poljska nije samo očigledna ruta za snabdevanje strateškim resursima; takođe je, zajedno sa baltičkim državama, vitalna podrška ukrajinskim interesima za razliku od nešto manje entuzijastične zapadne Evrope. Zaista ostaje čvrsto proukrajinski nastrojena u svemu osim u slučaju žitarica; na primer, još uvek se zalaže za što brži ulazak Ukrajine u EU, a poslednjih nedelju dana snažno je zagovarala produženje EU sankcija na ruski gas i dijamante, robu koju Evropa i dalje kupuje u velikim količinama, donoseći direktnu korist ruskim armijama u Donjecku.
Zelenskom je možda neprijatno kada čuje ove reči poljskog ministra: „Niko na svetu nije pružio velikodušniju pomoć Ukrajincima od Poljaka. Predsednik Zelenski treba da pamti ovo. Ali vlada u Varšavi prvenstveno brine o poljskim građanima, uključujući poljoprivrednike.” EU nije u mnogo boljoj situaciji kada je u pitanju pritisak na Poljsku. Kada je prošlog aprila prihvatila da Poljska i druge zemlje privremeno zabrane uvoz pšenice iz Ukrajine, teško da je to dobrovoljno učinila; evrobirokrate su bile potpuno svesne da bi, da to nije učinjeno, svakako usledile jednostrane mere. Sada je, izgleda, u još gorem položaju. U aprilu je koliko-toliko uspela da sačuva obraz tobože pristajući na privremeni embargo, koji je nije sasvim u skladu sa evropskim pravom. Ovom prilikom je, iz razloga koji nisu potpuno jasni, odlučila da odbaci prigovore iz Varšave. Njen autoritet i pregovaračka moć teško da će ojačati sada kada se suočava sa otvorenim prkosom tri istočnoevropske članice, od kojih su dve savršeno spremne da, kada im zapreti postupak pred Evropskim sudom, mirno kažu, ‘Hajde, da vas vidimo’.
Brisel bi, ako je razuman, mogao da pristane na neku vrstu kompromisa povodom ukrajinskog žita, obnavljajući bar delimično aranžmane koji su važili do prošle nedelje. A Zelenski odlično zna sa koje strane vetar duva. Nema sumnje da je partija Prava i pravde njegov najjači adut u Poljskoj, i da teško može očekivati da će vlast izneveriti svoje zemljoradnike. Za mesec ili dva ne bi bilo iznenađenje da se stvari na relaciji Kijev-Varšava-Brisel vrate u normalu.
(TheSpectator-ZTP, foto: AP)
