Narko karteli na mreži: Dileri okupirali Instagram, Fejsbuk i TikTok

Krajem prošle godine, kolumbijska savezna policija uhapsila je Dijega Optru, kriminalca koji predvodi nemilosrdnu bandu La Local u lučkom gradu Buenaventura. Pored trgovine drogom i reketiranja, banda je navodno odgovorna za preko 90 odsto ubistava na teritoriji grada.

Optra je uspešno izbegavao policiju na terenu, ali je ostavljao digitalne tragove vodeći svoj profil na Instagramu. Tamo su njegovi brojni pratioci uživali u fotografijama na kojima se Optra razmeće dijamantskim narukvicama, najskupljom odećom i arsenalom oružja. Prema policijskim izvorima, ovaj raskalašni profil bio je presudan za njegovo hapšenje i osudu.

Optra nije prvi kriminalac koji je svoj gangsterski način života prikazivao na Fejsbuku, Tviteru, Jutjubu ili Instagramu. Niti je prvi koga su na osnovu toga uhvatili. Trgovci drogom i krimi bande su aktivni korisnici društvenih mreža širom Amerika. Šefovi kartela i njihovi pripadnici koriste obične društvene mreže i popularne aplikacije poput Telegrama kako bi ojačali moć i uticaj, zastrašili konkurenciju, regrutovali nove članove, te organizovali prostituciju, prodaju droge i krijumčarenje. Meksiko je nekada bio ogledni slučaj za ovakve aktivnosti, ali sada su se priključile i bande iz Brazila, Kolumbije, El Salvadora i Sjedinjenih Država.

Brazil je jedan od najvećih svetskih potrošača i proizvođača internet sadržaja, pa nije čudno što njegove bande, milicije i mafijaške grupe redovno objavljuju na mreži. Iako se vrhovi mafijaških grupa drže diskretnije, lokalne bande su veoma aktivne. Komando Vermejo, jedna od najvećih bandi za trgovinu oružjem i drogom u Rio de Žaneiru, koristi Tviter kako bi regrutovala ljude iz rivalske grupe Terseiro Komando Puro. Njihove taktike nisu tako suptilne: Komando Vermejo podstiče članove suparničkog ganga da promeni stranu ili se suoči sa nasilnom smrću. Ove grupe su aktivne i na Fejsbuku gde objavljuju svoje podvige, što je koristan način za jačanje lojalnosti i zastrašivanje neprijatelja, uključujući i policiju.

Društvene mreže su poprište ozbiljne, nasilne konkurencije. Komando Vermejo i Primero Komando da Kapital, sa sedištem u Sao Paulu, često razmenjuju jezive poruke. Snimljene egzekucije članova suparničkih bandi, čak i unutar zatvora, često kruže na Jutjubu, Votsapu i Telegramu. Cilj nije samo uplašiti protivnike već i poslati poruku lokalnim zajednicama da se zna ko je glavni. Fejsbuk i Instagram takođe su zgodni alati za bande kada biraju svoje ciljeve. Objavljene fotografije i postovi gangstera i doušnika pomno se prate, a bande i policija često ih koriste za njihovo hvatanje i nezakonito pogubljenje.

U četvrtima u kojima su narko bande sudije, porotnici i dželati, Fejsbuk se koristi za objavu presuda i kazni tokom improvizovanih suđenja. Primero Komando da Kapital, Komando Vermejo i Gvardios do Estado, donosili su brutalne, povremeno i smrtne kazne protiv mladih žena optuženih za izdaju i cinkarenje. U nekim slučajevima, ova cirkuska suđenja se snimaju i šire preko Votsapa kao upozorenje ostalim lokalcima da se ne zameraju bandama.

Sukob bandi u zatvoru, Brazil, 2017. (foto: Reuters)

Iako su sve više svesni da ih policija nadzire, članovi narko kartela i uličnih bandi i dalje redovno koriste društvene mreže poput Snepčeta i TikToka. Ove platforme su posebno efikasne za prikazivanje narko kulture u luskuznom svetlu. U Meksiku, muzički sadržaj koji sponzorišu karteli je formalno ilegalan, što se odnosi i na zloglasne gangsterske balade, poznate kao narkokoridos. Tako su video snimci na TikTok-u, sa puškama, bandama i brutalnim nasiljem nekih kartela, prikupili milione pregleda, naročito među mlađom publikom u SAD-u. Takozvani Kartel TikTok ima za cilj da normalizuje mafijaški način života i regrutuje mlađe ljude za kriminalne bande, od Sinaloe u Meksiku do Medelina u Kolumbiji.

Korišćenje društvenih mreža među mafijaškim organizacijama nije ograničeno na Latinsku Ameriku. Postoji mnogo primera kako pripadnici italijanske mafije, posebno Kamore, koriste TikTok, iako se postovi brzo uklanjaju sa mreže. Nakon što su mnogi stariji mafijaši pohapšeni tokom 2000-ih, mlađi bosovi koji su preuzeli komandu su i strastveni korisnici društvenih mreža. Postoje brojni video snimci na kojima se kamoristi hvale svojim oružjem, tetovažama, kolima, motorima i ostalim statusnim simbolima. Poput američke, italijanska mafija takođe koristi društvene mreže za regrutovanje novih članova iz redova nezadovoljne omladine, posebno na Siciliji i južnim regionima Kalabrije i Pulje.

Policijske organizacije već godinama upozoravaju da je darkveb jedno od najvećih tržišta narkotika, kao i drugih ilegalnih roba i usluga. Međunarodne operacije radi hvatanja dilera sa darkneta postale su rutina. Međutim, ilegalna trgovina se obavlja i na javnim društvenim mrežama; Instagram je trenutno vodeća platforma za direktnu prodaju droge potrošačima, dok je Fejsbuk na drugom mestu. Ove platforme služe kao neka vrsta posrednika između ulične prodaje i darkveba. Kupci i prodavci koriste obične društvene medije, ali i šifrovane privatne mreže kao što su Telegram, Signal, Votsap i Wickr.

Sve medijske kompanije svesne su rizika od organizovanog kriminala koji je preplavio njihove stranice. Takođe im je jasno da glorifikacija nasilja i vršenje kriminalnih radnji krši njihove pravilnike. Moderatori sadržaja su maksimalno usposleni, pa se video snimci i postovi uklanjaju čim se prepozna štetan sadržaj. Ipak, smatra se da tehnološki giganti ne čine dovoljno i da je potreban agilniji pristup. Kako to učiniti, a da se istovremeno izbegnu kršenje prava na privatnost i slobodu govora, vrlo je složeno. Neke države se uključuju u proces.

Brazilski kongres, na primer, razmatra zakon kojim bi se kaznio svako ko objavi ili podeli sadržaj koji odobrava kriminalne aktivnosti na društvenim mrežama. U Kolumbiji je policija uložila u tehnologije digitalnog nadzora kako bi pratila kriminalno ponašanje. Ovakvim merama se protive grupe za zaštitu privatnosti. Dakle, potreban je koordinisan i sveobuhvatan pristup. Obaveštajne agencije i kriminalistička policija moraće da prate rizične aktivnosti. Tehničke kompanije moraju pojačati praćenje i uklanjanje opasnih sadržaja. A korisnici i grupe za zaštitu digitalnih prava moraju paziti da vlade i tehnološke kompanije da ne odu predaleko.

(ForeignPolicy-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.