Nakon vakcinacije: Da li su imunitetski pasoši dobra ideja?

Iako su vakcinacije protiv covida-19 počele u mnogim zemljama, pokretanje ekonomije će ići mnogo teže. S tim u vezi, mnoge države razmišljaju da vakcinisanim osobama dozvole povratak u normalan život. Ideja o „imunitetskom pasošu“, kao potvrdi o primljenoj vakcini ili preležanoj bolesti, omogućila bi slobodno međunarodno kretanje i pristup domaćim instutucijama. Neke države su ovaj model već usvojile.

Britanski NHS izdaje karticu građanima koji su primili vakcinu, navodeći naziv vakcine, broj serije i datum davanja vakcine. Prazna polja se popunjavaju podacima o prvoj i drugoj dozi. Na kartici je podebljanim slovima naglašeno: „Obavezno čuvajte ovu evidencionu karticu u tašni ili novčaniku.“

Ova kartica će NHS-u omogućiti da vodi evidenciju o datumima vakcinacije i ne bi trebalo da se smatra imunitetskim pasošem. Državni sekretar za zdravstvo Met Henkok je rekao da vlada nije planirala da ta kartica služi kao pasoš. Ali to neće sprečiti preduzeća ili druge zemlje da je upravo tako tretiraju.

Utvrđeno je da vakcine stvaraju zaštitni imunitet tako što izazivavaju reakciju na deo koronavirusa poznat kao šiljasti protein. Međutim, podaci o zdravlju građana nakon vakcinacije još uvek nisu objavljeni. Ovo je važno, jer ako ne razumemo ključne faktore zaštite, ne možemo efikasno da pratimo proces imunizacije.

Na primer, da li je posedovanje antitela dovoljno za zaštitu od reinfekcije? Da li je prag zaštitnog imuniteta isti kod mlađih, starijih i drugih specifičnih grupa poput osoba sa autoimunim bolestima? Bez ovakvih podataka, imunitetski pasoši se svode na informaciju kada je neko vakcinisan ili zaražen, a ne da li je i dalje zaštićen.

Jedan od ključnih ciljeva vakcinacije jeste suzbijanje teških oblika bolesti i smrtnih ishoda. Vakcina omogućava brzi imunološki odgovor kada se zarazimo virusom, jer je naš imuni sistem za to pripremljen. Time se takođe smanjuje trajanje zaraženosti, a samim tim i vreme raznošenja virusa. Međutim, vakcinisane osobe i dalje mogu prenositi infekciju, a mi moramo prikupiti podatke o tome da li vakcine stvaraju sterilišući imunitet i potpuno sprečavaju širenje virusa.

Dakle, da bismo zaštitili ljude oko sebe, trebalo bi da nastavimo sa nošenjem maske i držanjem distance i nakon imunizacije, sve dok vakcine ne postanu dostupne svima ili dok ne shvatimo ko može biti zaštićen. Lična zaštita nakon uspešne vakcinacije ne oslobađa nas društvene odgovornosti.

Kada se vakciniše preko 70-80% populacije, virusu će ponestati mesta za skrivanje. Tako smo u prošlosti suzbili male boginje i gotovo iskorenili dečiju paralizu, a tako možemo eliminisati i Sars-Cov-2. Čak i bez sterilišućeg imuniteta, smanjenje količine virusa i trajanja infekcije kod vakcinisanih, doprineće smanjenju prenosa. Da bismo to postigli moramo locirati nosioce virusa koji zaražavaju najveći broj ljudi, a to obično nisu ranjive grupe koje će prvo biti vakcinisane.

(TheConversation-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.