Za Marka Cukerberga, prva tri kvartala prošle godine bila su poražavajuća. U julu 2022. njegova poslovna imperija, Meta, objavila je svoj prvi pad kvartalnih prihoda u istoriji. Tri meseca kasnije obznanila je još jedan sličan izveštaj. Investitori su se podsmevali njegovom preskupom prelasku sa unosnog reklamnog biznisa u maglovito carstvo metaverzuma, na koji je Cukerberg trošio 10 milijardi dolara godišnje. Do novembra je Meta izgubila otprilike tri petine svoje tržišne vrednosti u odnosu na vrhunskih 1,1 biliona dolara iz avgusta 2021, kada je pandemija kovida-19 dovela do pojačanog korišćenja društvenih mreža. Ubrzo potom je otpustio 11.000 ljudi, ili 13% radne snage. Za sve to vreme se branio od antimonopolskih tužbi i TikToka kao rivala koji se pokazao znatno veštijim od prethodnih konkurenata, poput Snepa ili Pinteresta, u privlačenju korisnika i oglašivača.
Cukerberg je 1. februara prijavio još jedan pad prodaje u poslednja tri meseca 2022, za 4,5% u odnosu na prošlu godinu. Ali pad je bio manji od očekivanog. Kompanija je takođe objavila optimističku prognozu za tekući kvartal, očekujući prihod od 28,5 milijardi dolara. To bi bilo više nego u prva tri meseca 2021. godine, pre nego što je Epl uveo pravila privatnosti za svoje iDevices koja su oglašivačima znatno otežala praćenje korisnika širom interneta. Troškovi su pod kontrolom, uveravao je Cukerberg, a kompanija će biti „proaktivnija u povlačenju projekata koji nisu funkcionalni ili više nisu tako važni“. Firme su saopštile da će otkupiti još 40 milijardi dolara vrednih akcija. Štaviše, istog dana je sudija u Kaliforniji odbacio tužbu Federalne trgovinske komisije (FTC) koja je blokirala Metinu akviziciju kompanije Within, proizvođača popularne aplikacije za fitnes.
Investitori su sve ovo pozdravili velikim „lajkom“. Cena akcija Mete, koja je već porasla za preko 70 odsto u prethodna tri meseca, skočila je za još 20 odsto. To podiže njenu tržišnu kapitalizaciju na 484 milijarde dolara. Hoće li rastući trend potrajati? Cukerberg ima razloga za oprezni optimizam. Meta je smislila načine da zaobiđe Eplova podešavanja privatnosti. Njeni kapaciteti veštačke inteligencije se poboljšavaju, kako u laboratoriji, tako i u stvarnom svetu, konkretno, u segmentu Reels-a, gde su algoritmi za serviranje kratkih video snimaka na Fejsbuku i Instagramu glavni motori Metinog profita. Oni su navodno sve pametniji u animiranju korisnika. TikTok, koji je u vlasništvu kineske kompanije, je pod sve većom lupom u Americi, gde neki političari pozivaju na zabranu popularne aplikacije. Čak je i Epl dao diskretni kompliment Cukerbergovoj viziji metaverzuma, razvijajući vlastite VR naočare.
Još mnogo toga može poći naopako. Nekada neuništivi posao digitalnog oglašavanja postaje sve cikličniji, a ekonomski ciklus se kreće naniže. Čak i ako Metina zapadna tržišta izbegnu recesiju, oglašivači će verovatno smanjiti potrošnju. Uprkos izvesnoj dvostranačkoj podršci zabrani TikToka, politički zastoj u Vašingtonu odlaže konkretan zakon kojim bi se to ostvarilo. Bez obzira na sudsku pobedu u slučaju Within, Meta se i dalje suočava sa drugim, ozbiljnijim izazovima u liku domaćih i evropskih regulatora. I dalje mali broj ljudi želi da migrira u metaverzum. Krajem prošle godine Horizon Worlds, Metina glavna metaverzumska atrakcija, navodno je iskusila urušavanje korisničke baze.
(TheEconomist-ZTP, foto: Bloomberg)
