Nakon Avganistana, Ukrajina strepi da je sledeća na Bajdenovoj „otpusnoj listi”

Samit u Beloj kući između ukrajinskog predsednika Zelenskog i predsednika SAD-a Bajdena predstavlja ogromnu priliku za američku diplomatiju. Biće to i simbolički i suštinski važan sastanak koji je ukrajinski predsednik tražio poslednje dve i po godine. Važna dimenzija sastanka je odluka Bajdenove administracije da stane na stranu Berlina umesto Kijeva i odustane od daljih sankcija protiv ruskog gasovoda Severni tok 2. Gasovod ostaje ozbiljno pitanje za Ukrajince ali i za američki Kongres koji će nastaviti da ga problematizuje.

Ipak, glavno pitanje u glavama mnogih Ukrajinaca je američko povlačenje iz Avganistana i šta ono znači za buduće bezbednosne odnose sa SAD-om. Bajdenova izborna pobeda sugerisala je pomeranje od nestabilnosti i izolacionizma bivšeg predsednika Trampa ka zreloj i promišljenoj spoljnoj politici. Smatralo se da je Bajden iskusan spoljnopolitički delatnik koji će pronaći balans između političke umerenosti i projekcije američke moći u svetu. Međutim, traljavo povlačenje iz Avganistana je njegov početni i možda ključni spoljnopolitički neuspeh. Razumno pitanje koje postavljaju bezbednosni partneri SAD-a je da li je Avganistan jedinstven slučaj i može li se očekivati napuštanje drugih saveznika na sličan način. Ovo je izuzetno važno pitanje za Kijev, gde postoji bojazan da će Bela kuća raskinuti obaveze prema sekundarnim saveznicima kako bi smanjila tenzije sa Rusijom, te se fokusirala na svoje rivalstvo sa Kinom.

Na temu Ukrajine, Bajden je poslao pomirljive signale koji su u direktnoj suprotnosti sa njegovim izjavama tokom predsedničke kampanje 2020, kao i tokom mandata na mestu potpredsednika. Skeptici takođe ukazuju na nedavni samit sa ruskim predsednikom Putinom, zaokret na temu Severnog toka 2 i relativno slab odziv NATO-a na ukrajinske molbe za pridruživanje alijansi. Podrška za ulazak u NATO je na rekordnom nivou u Ukrajini. Ipak, Vašington popušta pod pritiscima Pariza i Berlina, koji eventualno članstvo Kijeva vide kao provociranje Moskve. Osim što ne ispunjava ni tehničke uslove, Ukrajina bi pre pristupanja savezu morala da reši status teritorija koje trenutno okupira Moskva.

Očekuje se da će Zelenski zatražiti jače bezbednosne garancije, kao i vraćanje sankcija protiv Severnog toka 2 ukoliko Moskva isključi transport gasa preko ukrajinske teritorije (čime će zemlja biti lišena preko potrebnih tranzitnih taksi). Ukrajinci se nadaju da će dobiti i dodatnih 100 miliona dolara vojne pomoći koja je bila ponuđena pa povučena, iako desetine hiljada ukrajinskih vojnika ostaju raspoređeni duž ukrajinske granice. Još jedan aspekat novog skepticizma tiče se američke posvećenosti antikorupcijskim procesima u Kijevu. Mnogi ukrajinski aktivisti i reformatori vide ovaj potez kao pomeranje dnevnog reda sa bezbednosnih pitanja na Vašingtonu udobnije civilne probleme.

27. avgusta, grupa uglednih reformatora, parlamentarca i aktivista civilnog društva uputila je otvoreno pismo Bajdenu u kojem se ističe da je „odluka njegove administracije u korist Nemačke i Severnog toka 2“ potkopala njene napore da „ujedini demokratski svet protiv autoritarizma i globalne korupcije.“ Vašington je odgovorio da Ukrajina nije ni blizu dovoljno učinila na sprovođenju reformi. Neki aktivisti u Kijevu tumače ovu kritiku kao vešto izbegavanje rasprave o Severnom toku 2 i vojnim potrebama Ukrajine. „Za naše građane, bezbednost je od presudne važnosti, a nekoliko hiljada je već poginulo braneći naš suverenitet,“ kaže Darija Kalenjuk, potpisnica otvorenog pisma i direktorka Akcionog centra za borbu protiv korupcije.

Vladimir Zelenski (foto: Brendan Hoffman)

Neimenovani visoki zvaničnik Stejt departmenta porekao je bilo kakvu vezu između bezbednosti i antikorupcijske borbe. Ali moralistički ton Vašingtona i dalje izaziva ogorčenje mnogih Ukrajinaca. Njihov sistem svakako nije savršen, ali je činjenica da su uložili velike napore u borbi protiv korupcije u poslednjih sedam godina. To uključuje nacionalizaciju i profitabilnost PrivatBanke, za koju ukrajinske vlasti tvrde da se bavila korupcijom; čišćenje ekonomije od tzv. zombi banaka; otvorena i transparentna konkurencija na javnim tenderima; stroga kontrola nad imovinom ministara i osnivanje specijalnog antikorupcijskog suda čije su sudije pod nadzorom nevladinih organizacija i zapadnih savetnika.

Pred Ukrajincima je dugačak put, mada je jasno da su postigli primetan napredak u oblasti reformi i transparentnosti. Bajdenove izjave nakon povlačenja iz Avganistana, u kojima je okrivio domaće snage za neuspeh u samoodbrani, posebno su uznemirile Ukrajince. Naravno, za razliku od Avganistana, ukrajinska država ima organizovanu i sposobnu vojsku koja se žestoko suprotstavila proruskim snagama. Međutim, rastu sumnje u lojalnost Sjedinjenih Država. Stoga je sastanak u Beloj kući lakmus test za Bajdenovu administraciju: ili će se poštovati prethodno preuzete obaveze prema Kijevu, ili će Ukrajinci morati ozbiljno da se zabrinu.

(ForeignPolicy-ZTP, foto: SkyNews)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.