Najveće svetske naftne kompanije zabeležile su gubitak od skoro 90 milijardi dolara za poslednjih devet meseci, dok pandemija koronavirusa ubrzava globalni uzmak od fosilnih goriva.
U poslednja tri finansijska kvartala, sedam najvećih naftnih kompanija dalo je negativne prognoze budućih cena nafte, pokrenuvši tako talas smanjenja vrednosti naftnih i gasnih projekata u vrednosti od 87 milijardi dolara.
Analize pokazuju da su samo za poslednja tri meseca kompanije Royal Dutch Shell, British Petroleum, Total, Chevron, Repsol, Eni i Equinor, prijavile pad vrednosti imovine u ukupnom zbiru od gotovo 55 milijardi dolara.
Negativne procene pojavile su se krajem prošle godine kao odgovor na političku podršku tranziciji sa fosilnih goriva na čistije izvore energije, a one su se ubrzale kako je pandemija nanosila sve veću štetu naftnoj industriji.
Mere policijskoj časa pokrenule su najsnažniji kolaps potražnje za fosilnim gorivima u zadnjih 25 godina, uzrokujući najveći pad tržišta energenata u istoriji. Kolaps tržišta nafte, koji je dostigao vrhunac u aprilu, primorao je kompanije da preispitaju svoje očekivane cene u nastupajućim godinama.
British Petroleum je svoje prognoze umanjio za trećinu, u proseku 55 dolara za barel između 2020. i 2050. godine, dok je Shell prognozirao smanjenje sa 60$ na prosečno 35$ za barel ove godine, dižući zatim na 40$ sledeće godine, 50$ u 2022. i 60$ za 2023. godinu.
Obe kompanije sasekle su isplate svojih deoničara nakon što su revizije pokrenule pad od 22,3 milijarde dolara na portfoliju fosilnih goriva Shell-a i umanjenje za 13,7 milijardi dolara na naftnim i gasnim asetima British Petroleum-a.
Analitičari kažu da je koronavirus ubrzao opadajući trend u cenama nafte; mnogi klimatski aktivisti upozorovali su da će ovakav trend dovesti do zarobljenih aseta i povišenih rizika za penzione fondove koji ulažu u naftne firme.
Covid-19 sigurno je doprineo brisanju vrednosti iz knjiga naftnih kompanija, ali ih je takođe primorao da menjaju svoje dugoročne cenovne prognoze kako bi bolje odražavale realnost energetske tranzicije, tvrde analitičari.
U poslednjem finansijskom kvartalu 2019. godine, francuska kompanija Total i španski Repsol naveli su vladinu ekološku politiku kao razlog za umanjenu procenu vrednosti nafte za 6,2 milijarde dolara.
Činjenica da veliki evropski igrači otpisuju imovinu u skladu sa Pariskim sporazumom, ocenjuje se kao pozitivan pomak. Usklađivanje umanjenih cena sa procenom buduće potrebe za fosilnim gorivom, može samo pomoći da se izbegne propadanje kapitala i poveća otpornost kompanija.
British Petroleum je objavio strmi pad vrednosti imovine i prvo kraćenje dividendi za poslednjih deset godina, ali i ambiciozni plan da svoj energetski portfolio prebaci sa fosilnih na alternativna goriva. Do kraja decenije, BP očekuje da će proizvesti 40% manje nafte i gasa, dok će deset puta povećati ulaganja u čistu energiju, što su pozdravili i zeleni aktivisti i investitori.
S druge strane, američki naftni giganti ne objavljuju svoje cenovne prognoze i gotovo da nisu pominjali klimatske promene u svojim kvartalnim izveštajima. ExxonMobil i ConocoPhillips ove godine nisu izveštavali o materijalnim gubicima, što znači da se menadžment drži optimističnog pogleda na cenu nafte.
Norveška državna naftna kompanija Equinor se za razliku od evropskih kolega drži svojih dugoročnih prognoza od 80 dolara za barel. Insistiranje na predviđenim cenama i uobičajenom poslovanju može dovesti do toga da kompanije pogrešno raspodele kapital, a na štetu svojih investitora, upozoravaju analitičari.
(TheGuardian-ZTP, foto: All Seas)
