Pitanje učešća kineskih kompanija u izgradnji nemačke 5G mreže najbolje ilustruje strateške dileme sa kojima se evropske zemlje danas suočavaju.
Nakon što je Huawei isključen iz stvaranja britanske 5G mreže, odluke nemačkih i francuskih vlasti ključne su za procese u Evropskoj uniji. Tehnološko rivalstvo između Kine i SAD poprima karakter isključivosti koji iziskuje jasno priklanjanje jednoj od strana.
Zahtevi američke administracije za isključivanjem Huawei-a podstiču strepnje nemačke industrije od moguće odmazde Pekinga i ograničavanja pristupa kineskom tržištu. Nije slučajno što ova tema pokreće velike kontroverze u Nemačkoj, i to ne samo u javnom domenu, već i unutar vladajuće koalicije.
Kancelarka Angela Merkel zalaže se za kompromisno rešenje, tj. zeleno svetlo za Huawei ali pod strožim bezbednosnim uslovima. U novembru 2019. kancelarka je izjavila da je protiv potpune zabrane: „Verujem da možemo da definišemo visoke bezbednosne standarde, više nego za 4G, 3G i 2G, a ne da isključujemo ponuđače u startu.“
Peter Altmajer, savezni ministar za ekonomska pitanja i energetiku, zauzeo je sličan stav tvrdeći da se „međunarodni trgovinski odnosi ne mogu zasnivati samo na tome koliko je neka zemlja demokratska“. Poslednjih meseci, pozicije nemačkih „jastrebova“ i pristalica „pravih vrednosti“, koje zagovaraju potpuno isključivanje Huawei-a, stiču sve veću popularnost.
Bruno Kal, direktor Savezne obaveštajne službe (BND) takođe je izneo svoje mišljenje o ovom pitanju. Na saslušanju pred komisijom Bundestaga, Kal je preporučio da Huawei obustavi izgradnju mreže; 5G će u budućnosti biti deo ključne državne infrastrukture, i kao takav ne sme da uključuje „grupe kojima se ne može u potpunosti verovati“.
U decembru 2019., predstavnici SPD-a objavili su dokument u kojem je predstavljena vizija razvoja 5G mreže bez Huawei-a. U novembru je negativan stav zazeo i Robert Habek, lider Aliajnse 90/Zeleni koja beleži porast popularnosti na nemačkoj političkoj sceni (17 -20% u julu 2020). Konačna odluka o uslovima za postavljanje 5G mreže u Nemačkoj još uvek nije poznata.
Ključni argumenti za održavanje tekuće pragmatične politike jesu ekonomski interesi i zabrinutost za stanje nemačke ekonomije. Nemački izvoz u Kinu iznosio je 108,35 milijardi dolara u 2019. godini, pri čemu su tri najvažnije kategorije robe: vozila i delovi automobila (27,11 milijardi dolara), mašine (22,77 milijardi dolara) i elektronika (17,36 milijardi dolara).
Kina je i dalje ključno tržište za nemačku automobilsku industriju, koja je pokretačka snaga čitave ekonomije (oko 5% BDP-a i 16% izvoza). U 2019. godini, Volkswagen grupa je u Kini prodala više od tri miliona vozila, skoro šest puta više nego u Nemačkoj i gotovo dvostruko više nego u Evropi. Situacija je slična i sa Mercedes/Daimler grupom, koja je u 2019. godini prodala 693.000 vozila na kineskom tržištu, više nego u SAD-u (316.000) i Nemačkoj (318.000) zajedno. Automobilska industrija jedna je od najmoćnijih lobističkih grupa u nemačkoj državnoj politici, pa se očekuje njen pritisak radi ublažavanja konačne pozicije.
Slični su postupci i telekomunikacionih kompanija, kojima je Huawei bio jedan od najvažnijih partnera. Održavanje ili podsticanje ekonomske saradnje postaje naročito važno jer se u 2020. godini očekuje recesija nemačke privrede za -7,8%. Usled poremećaja izazvanih pandemijom Covida-19, nemački izvoz se u aprilu smanjio za -30,7%, i biće izuzetno teško poboljšati situaciju bez saradnje sa Kinom.
S obzirom na gorepomenute okolnosti, odluka Nemačke će verovatno biti bliža francuskoj nego britanskoj poziciji. Francuske vlasti najavile su da će obeshrabriti saradnju telekomunikacionih operatera sa Huawei-em, ali da neće uvoditi nikakve formalno-pravne mere koje bi sankcionisale rad kompanije.
Britanija je sredinom jula donela hrabru odluku da potpuno isključi Huawei, ali ona ima mnogo snažnije veze sa SAD-om nego sa Nemačkom. U Nemačkoj raste skepticizam prema saradnji sa Amerikom zbog različitih pozicija o gasovodu Severni tok 2, izdvajanju 2% BDP-a za NATO, trgovinskoj politici i Pariskom sporazumu, što će otežati usvajanje stava američke administracije.
Štaviše, Nemačka je 1. jula preuzela predsedavanje Savetom EU, čiji je jedan od prioritetnih zadataka pregovaranje o Sveobuhvatnom investicionom sporazumu sa Kinom do kraja 2020. godine. U pregovorima koji se vode od 2013. insistira se na principima „reciprociteta“ i fer utakmice, pa bi oštriji stav prema Huawei-u smanjio šanse za postizanje sporazuma.
(WarsawInstitute-ZTP)
