Virus Sars-Cov-2 ne uzrokuje samo trajna oštećenja pluća i srca. Veliki broj pacijenata koji se zaraze kovidom-19 takođe prijavljuje hronične neurološke probleme, uključujući konfuziju, gubitak pamćenja, otežanu koncentraciju, halucinacije, glavobolje i gubitak mirisa ili ukusa. Nakon više od godinu dana pandemije, naučnici još uvek pokušavaju da otkriju uzroke. Iako su neke obdukcije otkrile tragove virusa u mozgu, druge nisu pokazale ništa značajno.
Čak i ako koronavirus ne prodire u naše ganglije ili to čini sporadično, neki naučnici smatraju da njegovo prisustvo u telu može da uzrokuje ozbiljne promene u mozgu. Sveobuhvatna istraga je ustanovila opsežne upalne i degenerativne procese u mozgu osoba koje su preminule od kovida-19, iako za života nisu imale nikakvih neuroloških tegoba.
Otkriveni simptomi vrlo su slični onima kod Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, međutim koliko god istraživači tragali, nisu uspevali da pronađu tragove koronavirusa u moždanom tkivu. Moguće je da je virusna materija već bila nestala kada su ovi pacijenti umrli, ili je Sars-Cov-2 izazivao neurološke probleme sa drugih mesta u telu.
„Mozak pacijenata koji su umrli od težeg oblika kovida-19 pokazivao je molekularne indikatore upale, iako ti pacijenti nisu imali prethodnih tragova neuroloških oštećenja,“ kaže neurolog Toni Vajs-Korej sa Univerziteta Stenford. Studija je mala, ali pokazuje da su neurološka oštećenja česta kod težih slučajeva kovida-19, čak i kada pacijenti nemaju kognitivne simptome.
Studija je upoređivala moždano tkivo 8 osoba koje su umrle od kovida-19 sa moždanim tkivom 14 osoba koji su preminule od drugih uzroka, uključujući grip. Koristeći metodu sekvenciranja RNK, autori su analizirali više od 65.000 ćelija frontalnog korteksa i njihovih gena u svakom sloju korteksa. U svakom ispitivanom tipu moždanih ćelija, tim je otkrio da su određeni geni aktivirani samo kod pacijenata sa kovidom-19, i da su mnogi od njih bili odgovorni za moždanu upalu. „Ovi podaci otkrivaju značajno zapaljenje moždane barijere kod slučajeva kovida-19,“ zaključuju autori.
Krvno-moždana barijera je polupropusna opna koja razdvaja odabrane materijale iz krvotoka od tečnosti koja dolazi u kontakt sa moždanim tkivom. Ovo štiti mozak od infekcije, istovremeno propuštajući određene hranljive sastojke i imunološke ćelije. Iako krvno-moždana barijera ne propušta Sars-Cov-2, zapaljenski efekti kovida-19 ipak se mogu provući. Na primer, T-limfociti su bili mnogo prisutniji u mozgu osoba umrlih od kovida-19.
Dokazano je da obilje T-ćelija može da izazove zapaljenje i poremeti obnavljanje moždanih tkiva kod miševa, što znači da se nešto slično događa i kod ljudi. U prednjem korteksu, koji je odgovoran za donošenje odluka, pamćenje i matematičko mišljenje, preminuli od kovida-19 su pokazivali ozbiljne znake nervnih oštećenja. Ovo je slično simptomima Alchajmerove bolesti i verovatno je uzrok neuroloških tegoba povezanih sa kovidom-19.
„Čini se da virusna infekcija pokreće zapaljenske reakcije u celom telu, što može poslati signale preko krvno-moždane barijere i izazvati zapaljenje u mozgu,“ objašnjava Vajs-Korej. „Verovatno je da mnogi pacijenti sa kovidom-19, posebno oni koji prijave neurološke probleme ili su hospitalizovani, imaju ove zapaljenske indikatore koje smo primetili kod fatalnih ishoda bolesti.“
Nalazi pokazuju da čak i ako Sars-Cov-2 ne prođe krvno-moždanu barijeru, i ako pacijent ne prijavi neurološke simptome, virus i dalje može imati trajne efekte na kognitivne funkcije. Kada su autori uporedili gene u mozgu kovid pacijenata sa drugim neurološkim bolestima centralnog nervnog sistema, otkrili su preklapanja sa Alchajmerovom bolešću, multiplom sklerozom, Hantingtonovom bolešću, Parkinsonovom bolešću, autizmom, depresijom i šizofrenijom.
Druge skorašnje studije takođe su pokazale učestala oštećenja mozga, kakva se obično javljaju kod moždanih udara i neurozapaljenskih bolesti, kod preminulih od kovida-19. S obzirom koliko je ovaj virus rasprostranjen, izuzetno je važno da razumemo njegove dugoročne posledice po naše neurološko zdravlje.
(ScienceAlert-ZTP)
