Misterija Djatlov klanca rešena je posle 61 godinu, tako što su ruski tužioci presudili da su skijaši umrli od hipotermije, nakon što su skinuli odeću i pobegli u divljinu.
Predvođeni 23-godišnjim Iforom Djatlovom, iskusni skijaši nisu uspeli da pređu zacrtanu stazu od 354 kilometra, pa je usledila masovna potraga. Istražitelji su otkrili njihova smrznuta tela, neka bez udova, druga obnažena, i sa neobjašnjivim povredama.
Decenijama su se širile teorije o prirodnoj nepogodi, jetijima i natprirodnim fenomenima kao mogućim uzorocima smrti. Međutim najnovija ispitivanja ruskog javnog tužilaštva zaključila su da je grupa nastradala smrzavanjem i da nije imala šanse da preživi.
Ono što se zna o toj sudbonosnoj noći jeste da su studenti Politehnike sa Urala – sedam muškaraca i dve žene, napravili kamp u podnožju Kolat Sjakla, tzv. Mrtve planine. Istražitelji tvrde da su njih devetoro panično pobegli iz svojih šatora, te da nisu stigli ni da se obuku. Šator im je misteriozno isečen iznutra, kamp je napušten, a svoju odeću i stvari ostavili su za sobom.
Prazan šator je zbunjivao istražitelje, jer su unutra ostali odevni predmeti i cipele, što znači da su neki studenti pobegli u divljinu bosi i bez kaputa. Danima nakon što su istražitelji pronašli šator, otkrivena su prva dva tela. Jurij Dorošenko i Jurij Krivoniščenko pronađeni su u snegu, na zaravni blizu reke, kilometar od šatora, pored ostataka sagorele vatre.
Oko 320 metara dalje ležao je leš Djatlova, studenta inženjerstva koji je sastavio i predvodio ekspediciju. Po njegovom imenu kasnije će čitavo mesto tragedije, kao i sam incident, dobiti naziv.
U blizini je pas tragač ispod snega nanjušio ostatke Zine Kolmogorove (22), a zatim i Rustema Slobodina. Tela su bila na istoj putanji, na oko 200m razmaka, kao da su puzajući pokušavali da se vrate do šatora. Preostala tela su pronađena dva meseca kasnije, kada se sneg otopio, i to sa naprslim lobanjama i povredama grudnog koša.
Na telima Ljudmile Dubinine (21) i Semena Zolotareva (38) nedostajali su jezik i oči. Oboje su otkriveni ispod 5 metara snega, u “kućici” koju su izdubili pre nego što su podlegli hladnoći.
Ruske vlasti su 2019. izdale iznenađujuće saopštenje o ponovnom otvaranju slučaja i nastojanju da se nedoumice razreše jednom zauvek.
Tada je viši javni tužilac Andrej Kurjakov obznanio da je ekspediciji pretila opasnost od lavine, i da je grupa pobegla iz kampa kako bi se sakrila iza grebena. “Ovo je bila prirodna zaštita od lavine. Oni su sve uradili kako treba”, rekao je, „ali kada su se okrenuli, šator se izgubio iz vida.“
„Vidljivost je bila 16 metara. Zapalili su vatru i potražili svoj šator, ali on je nestao je pod naletima lavine.“ Dodao je da se grupa smrzla do smrti, na temperaturama između minus 40 i 45°C. „Bila je to herojska borba. Nije bilo panike, ali u tim okolnostima nisu imali šanse.“
Sproveden je i eksperiment u pokušaju da se rekreiraju okolnosti sa kojima sovjetski skijaši bili suočeni. Povod za spekulacije i teorije zavere bila je činjenica da su sovjetske vlasti zataškale ovu tragediju.
Ovaj tajanstveni slučaj je bio tema knjiga, dokumentarnih i igranih filmova, kao i kompjuterskih igara. Interesovanje su pobudili nalazi tadašnje sovjetske istrage, prema kojima su skijaši pobegli od „nepoznate neumoljive sile“.
(dailymail-ZTP)
