Mišićna dismorfija: Zašto toliko mladića pati od ovog poremećaja?

Preterana briga o muskulaturi je sve češća kod muškaraca i može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje. Kod jednog od deset britanskih mladića koji redovno posećuju teretanu, problemi sa telesnom slikom mogu izazvati mentalni poremećaj poznat kao mišićna dismorfija.

Iako istraživači tek počinju da se bave ovom pojavom, izgleda da su mladi muškarci njime pogođeni više nego ostatak populacije. Među brojnim uzrocima ovog fenomena, istraživači ističu pritisak klasičnih i društvenih medija, uz promenu ideje o muškosti, kao glavne faktore.

Poznata još kao „bigoreksija“ ili „obrnuta anoreksija“, mišićna dismorfija kod muškaraca stvara uverenje da im je telo premalo, mršavo ili nedovoljno mišićavo, iako je možda suprotno. Ovaj iskrivljeni doživljaj izaziva preokupaciju mišićnom masom i vitkošću, što dovodi do stvaranja opasnih navika poput preteranog dizanja tegova, strogih dijeta i upotrebe anaboličkih steroida. Takođe može dovesti do anksioznosti i depresije, te negativno uticati na svakodnevni život.

Trenutno je utvrđivanje mišićne dismorfije vrlo kompleksno. Iako postoji nekoliko detaljnih upitnika koji pomažu lekarima da dijagnostikuju pacijente, ove ankete procenjuju samo srodne simptome (želju za većim mišićima i percepciju tela), umesto davanja temeljne dijagnoze.

Ipak, većina stručnjaka se slaže da su osobe sa mišićnom dismorfijom sklone korišćenju steroida, poremećajima ishrane (opsesivno vežbanje i prehrambene navike), te većem nezadovoljstvu telom, opštim izgledom, težinom i muskulaturom.

Osobe sa mišićnom dismorfijom češće imaju niže samopoštovanje, viši nivo anksioznosti kada im je telo izloženo, višu stopu depresije i opsesivan odnos prema vežbanju i ishrani. Na primer, prednost će dati treningu nad radnim ili društvenim aktivnostima, i strogo će se hraniti na svaka tri sata kako bi povećali mišićnu masu. Kada nešto poremeti ove navike, dolazi do skoka anksioznosti i emocionalne nestabilnosti.

Mišićna dismorfija najviše pogađa muškarce u njihovim 20-im i 30-im godinama, mada se prvi simptomi javljaju sa 19 godina. Istraživanja pokazuju da je najčešća u zajednicama dizača tegova i bodibildera.

Studije takođe pokazuju da gotovo 6% američkih studenata ima ovaj poremećaj. Istraživači su otkrili da 4,2% žena i 12,7% muškaraca u američkoj vojsci ima mišićnu dismorfiju. Dakle, iako pretežno pogađa mladiće, postoje delimična istraživanja i o drugim grupama stanovništva.

„Idealno telo“

Postoji više razloga zbog kojih osoba može da razvije mišićnu dismorfiju, međutim, istraživanja sugerišu da su mediji (i društvene mreže), te pritisak porodice i prijatelja dominantni uzroci. Na primer, medijski prikazi muškaraca su postali sve mišićaviji. Tokom nekoliko decenija muški modeli u časopisima postali su znatno krupniji i vitkiji. Čak su se i muške akcione figurice menjale, postajući nerealno mišićave.

(foto: Hot Kenobi/Instagram)

Mišićna dismorfija povezana je sa verovanjem da je promovisana telesna građa idealna. Dakle, izloženost ovakvim slikama i idealima može izazvati frustracije i iskrivljeni pogled na vlastito telo. Posmatranje slika nabildovanih ljudi na društvenim mrežama takođe podstiče opsednutost povećanjem muskulature. Istraživanja pokazuju da neki muškarci žele mišićavu građu kako bi se nosili sa fizičkim maltretiranjem ili ponižavanjem od strane partnera i članova porodice.

Neki istraživači smatraju da tzv „kriza muškosti“ doprinosi povećanom broju slučajeva mišićne dismorfije. Prema ovoj teoriji, savremeni muškarci imaju manje mogućnosti za potvrdu svoje muškosti kroz manualni ili industrijski rad, zbog čega se često osećaju ugroženo i osramoćeno.

Stoga su muškarci počeli da uvećavaju muskulaturu kako bi vizuelno dokazali svoju muškost. U savremenoj kulturi, muškost sve više predstavlja ne ono što radite, već kako izgledate. Dakle, vrednost koju je društvo pripisalo mišićavosti može objasniti zašto je mišićna dismorfija češća kod muškaraca.

S obzirom da muškarci nerado pričaju o svojim brigama i osećanjima, teško je utvrditi realne razmere ovog poremećaja. Malo je istraživanja o mogućnostima lečenja mišićne dismorfije, ali većina stručnjaka predlaže kognitivno-bihevioralnu (razumevanje vlastitih misli, osećanja i verovanja) i porodičnu terapiju kao rešenje. Paralele sa sličnim stanjem, telesnim dismorfičnim poremećajem, takođe bi mogle biti od koristi.

(TheConversation-ZTP, foto: Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.