„Sadržaj medija često zamagaljuje karakter medija,” govorio čuveni teoretičar komunikacija Maršal Mekluan pre gotovo šezdeset godina. Ono što je Mekluan hteo da kaže je da u sferi elektronskih medija previše pažnje obraćamo na pojedinačne izjave, umesto na komunikacijske sisteme u kojima te izjave nastaju.
Prošle nedelje je ovo čuveno Mekluanovo zapažanje aktuelizovano kada je Nadzorni odbor Fejsbuka odlučio da produži zabranu naloga Donalda Trampa na Fejsbuku i Instagramu, dajući kompaniji šest meseci da donese „odgovarajuću meru u skladu sa pravilima platforme”. Ali, koga to više interesuje? Bivši predsednik je već naneo štetu, a čak i bez njegovog prisustva, Fejsbuk je prepun dezinformacija, govora mržnje i kleveta koji poprimaju težinu krivičnih prekršaja.
Međutim, Fejsbukov odbor je razmatrao samo dve objave na Instagramu i Fejsbuku, nezavisno od unutrašnje dinamike ovih društvenih mreža. U suštini, rezultat ove procedure je relativizacija Fejsbukove krivice za mnogo veću štetu učinjenu demokratiji. Odbor je citirao dve „ poruke” kao razlog za donošenje kaznenih mera. Prvo je naveden snimak u kojem se Tramp obratio kameri i rekao: „Razumem vašu bol“. Objavljen je na Fejsbuku i Instagramu u 16:21, 6. januara 2021., dok je američki Kapitol bio pod napadom Trampovih pristalica.
Druga poruka je post od 42 reči, objavljen na Fejsbuku pod Trampovim imenom, dva sata kasnije. „Ovo su stvari i događaji koji se dešavaju kada se nadmoćna izborna pobeda tako bezobrazno oduzme velikim rodoljubima koji su toliko dugo bili nepravedno tretirani. Idite kući s ljubavlju, u miru. Zauvek pamtite ovaj dan!“ Nadzorni odbor je analizirao jezik, vreme i poreklo navedenih objava. Nigde se ne pominju dinamika, poslovni model ili alati društvenih mreža, Instagrama i Fejsbuka.
Prema navodima odbora, „Volimo vas. Vrlo ste posebni”, kao i „velike patriote“ i „zauvek pamtite ovaj dan“, krše Fejsbukove propise koji zabranjuju pohvale ili podršku nasilju. Što se tiče vremena objave, u izjavi se kaže: „U vreme slanja postova gospodina Trampa postojao je jasan i neposredan rizik od nanošenja štete. Reči podrške upućene onima koji su učestvovali u neredima dale su legitimitet nasilnim aktima.“
O američkom predsedniku kao autoru objava, izjava kaže: „Kao predsednik, gospodin Tramp je imao ogroman uticaj na javnost. Doseg njegovih postova bio je velik, sa 35 miliona pratilaca na Fejsbuku i 24 miliona na Instagramu.“ Odbor je nastavio: „Ne možemo uvek povući razliku između političkih lidera i drugih uticajnih korisnika, budući da i drugi korisnici sa velikom publikom mogu doprineti rizičnom i štetnom ponašanju.“
Iako izneta kao činjenica, ova tačka izjave je izazvala šok i nevericu. Za Fejsbuk, dakle, američki predsednik evidentno nije javni službenik, pa čak ni vrhovni komandant. On je influenser. Što znači da moć ne dobija od naroda, već od Fejsbuka i njegovog poslovnog modela koji počiva na uticaju i pratiocima.
Moć stvorena na Fejsbuku nije „legitimna“ u sociološkom smislu, nije poput autoriteta školskog nastavnika ili izabranog političara. Međutim, niko iz nadzornog odbora to nije pomenuo, dokazujući, u Mekluanovskom smislu, zaslepljenost pravilima vlastite igre. Uticaj na Fejsbuku je bliži virtualnom domenu World of Warcraft-a nego legitimnoj moći. Ali umesto da prozovu Fejsbuk zbog stvaranja sistema koji omogućava opasan „uticaj“ na ljude, nadzornici su insistirali na zloupotrebi tog sistema od strane lošeg pojedinca.
Suština nije u progonu individualnih prestupnika. Problem je u mrežnim alatima koji služe za širenje, pojačavanje i ciljanje sadržaja, što nije regulisano Prvim amandmanom i nema presedana u svetu pre Fejsbuka. Borba na društvenim mrežama nije među konkurentskim porukama, već između građana i velikih kompanija koje nas kolonizuju, rudare naše podatke i programiraju svaki naš potez. Medij je ovde zaista poruka, i takvom mediju je regulacija preko potrebna.
(Wired-ZTP, foto: AFP/Getty)
