Američke trupe: Nakon povlačenja iz Avganistana, proboj ka centralnoj Aziji?

Sa početkom evakuacije koalicionih trupa NATO-a, raspoređenih u Avganistanu tokom prethodnih 20 godina, SAD još uvek ne znaju gde će povući ove snage, njihovo naoružanje i vojnu opremu. Neki mediji su preneli glasine iz Bele kuće da se planira premeštanje dela trupa u indo-pacifički region. Reč je o 10.000 američkih i NATO vojnika koje treba negde rasporediti u narednih šest meseci, tj. do isteka roka koji je najavio predsednik Džo Bajden (11. septembar).

Obim operacije je impozantan, imajući u vidu zalihe vojne opreme koje su nagomilale koalicione trupe. Iako je određenu količinu moguće lokalno prodati ili preneti avganistanskim snagama bezbednosti, transport preostalih zaliha u Evropu ili druge američke baze biće logistički zahtevan i skup. SAD i njihovi saveznici bi sigurno preferirali da imaju vojne baze u susednim zemljama Avganistana, nego da premeštaju trupe na udaljena područja poput Bliskog istoka. Vašington je odmah otpisao Iran, dok je Pakistan krajnje rizična opcija.

2008. godine, u vreme zaoštrenih odnosa SAD-a i Pakistana, Vašington i njegovi saveznici stvorili su „Severnu distributivnu mrežu“ (NDN); preko Evrope, Rusije i Centralne Azije, civilni teret je dostavljan koalicionim snagama u Avganistanu. Nakon reakcije Zapada na ukrajinsku krizu, Rusija je 2015. otkazala tranzitne sporazume, ali je NDN nastavila sa radom, isporučujući tovar preko Gruzije, Azerbejdžana, Kaspijskog mora i Kazahstana, a odatle do Uzbekistana i Avganistana. Danas, NDN ne samo da snabdeva Avganistan, već ostaje i glavni put za izvoz strane vojne opreme iz Avganistana.

Premeštanje oružja i opreme je jedno, a stacioniranje vojnih baza u neposrednoj blizini Avganistana nešto sasvim drugo. U okviru navodne podrške operacijama avganistanskih snaga protiv terorističkih grupa poput Džaamat Ansarule, Islamskog džihadskog saveza, Islamskog pokreta Uzbekistana (IMU) i Islamske država Iraka i Levant-Horasana (ISIL) , Vašington nastoji da ojača snage centralnoazijskih država.

Usled takvih okolnosti, opcija preusmeravanja koalicionih snaga iz Avganistana u zemlje centralne Azije dobija sve veću podršku u Vašingtonu. Intenzivno se radi na pripremi ove strategije. Američki državni sekretar Antoni Blinken je 22. aprila imao telefonske razgovore sa ministrima spoljnih poslova Uzbekistana i Kazahstana, a 23. aprila virtuelni sastanak sa svim šefovima ministarstava spoljnih poslova zemalja Centralne Azije u formatu C5 + 1.

Rusija odavno ima vojne baze u centralnoj Aziji, i to u Kirgistanu i Tadžikistanu, a čak i Kina ima malu vojnu bazu u planinskim krajevima istočnog Tadžikistana. Obe velesile sarađuju sa tadžikistanskim snagama na suzbijanju trgovine narkoticima u Avganistanu. U Uzbekistanu nema ruskih ni kineskih vojnih baza, i zemlja nije članica Organizacije za kolektivnu bezbednost i saradnju (ODKB) kao što su Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan. U slučaju vojne pretnje, Uzbeci se mogu osloniti samo na bilateralne vojne sporazume, zbog čega Vašington razmatra premeštanje američkih trupa radi potencijalnog odvraćanja militanata iz Avganistana.

U svojim strateškim procenama centralne Azije, Pentagon računa na činjenicu da NATO skoro dvadeset godina sarađuje sa republikama ovog regiona; Tadžikistan, Uzbekistan i Kirgistan su članice Saveta evroatlantskog partnerstva od 1997. Međutim, Vašington računa i na određene poteškoće, budući da svaka od ovih zemalja ima svoje specifičnosti. Konkretno, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan su članice ODKB-a, dok je Uzbekistan imao dramatična iskustva sa protestima i masakrom u gradu Andižanu 2005. godine. Statut ODKB-a, u Članu 2, predviđa združenu reakciju na „pretnje bezbednosti, stabilnosti, teritorijalnom integritetu i suverenitetu jedne ili više država članica“. S druge strane, u zvaničnim dokumentima Sjedinjenih Država i NATO-a, Rusija je navedena kao strateški protivnik.

Ipak, američka i ruska baza su ranije bile istovremeno raspoređene u Kirgistanu, a slična situacija je zabeležena i u Tadžikistanu. Zvaničnici SAD-a i NATO-a ne kriju želju da svoje vojne baze ponovo smeste u centralnu Aziju. Tadžikistan ima najdužu granicu sa Avganistanom i stoga je vrlo primaljiv za Amerikance, ali je postavljanje američke baze u ovoj zemlji malo verovatno zbog prisustvu ruske vojne jedinice.

Verovatnije je postavljanje američke baze u Uzbekistanu, koji je pod predsednikom Karimovim već imao sličan aranžman. Nedavno je zemlju posetila američka delegacija koju je predvodio Djuk Pirak, zamenik šefa za strateško planiranje i politiku u Centralnoj komandi oružanih snaga SAD-a. Održan je i sastanak sa šefom Generalštaba oružanih snaga Uzbekistana Šuhratom Kolmuhamedovim. Uprkos aktivnoj vojnoj saradnji Uzbekistana i Rusije, koja je glavni faktor regionalne bezbednosti i spremnosti uzbekistanskih oružanih snaga, SAD sve više pokušavaju da „gurnu Rusiju u stranu“ i zauzmu njeno mesto.

(NewEasternOutlook-ZTP, foto: AP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.